Samoubilacki terorizam

1.Šta je samoubilački terorizam ?

Samoubilački terorizam obično definišemo kao “spremnost žrtvovanja nečijeg života pri uništavanju ili pokušaju uništenja cilja koji će podupreti politička nastojanja”.
Samoubilački napadi su odraz krajnje nemoći i očaja koji često proističe iz duboke nepravde ili iz težnje za višim ciljevima, a u nedostatku adekvatnih sredstava za njihovim postizanjem. Prethodna pripremljenost na sigurnu smrt je preduslov za uspešan napad.
Kvalitetno drugačiji, veoma smrtonosan, svakako natprirodan, ovaj novi oblik terorizma poslednje tri decenije doživljava pravu eksploziju.Fenomen koji zaudara na nezaustavivo razaranje.
Sa imidžom najsavršenijeg terorističkog oružja (“ljudske bombe ne mogu biti poražene, čak ni nuklearnim bombama”),1 taj vid terorizma se pretvorio u “živu mašinu” koja “guta” sve pred sobom.Kao da se suočavamo sa protivnikom koga je najteže pobediti.
Država trpi posledice samoubilačkih terorističkih napada, dok se istovremeno svest građana sve više opterećuje ovom pojavom.
Za razliku od razdoblja početaka savremenog samoubilačkog terorizma 1980-ih kada su se prosečno događala tri samoubilačka akta godišnje, danas je broj akata na godišnjoj razini povećan stotinu puta. Većinu udara izvršile su sekularne terorističke organizacije.
Prema najnovijim istraživanjima samoubilački terorizam eskalira u uslovima vojne okupacije i političke kontrole teritorija koji terorističke organizacije/teroristi smatraju Domovinom.
Reč je o strateškom, racionalnom i bitno efikasnom obliku delovanja radi ostvarenja političkih ciljeva.
Bezuslovna privrženost cilju, vođama i autoritetima, verski fanatizam, visok nivo organizovanosti, korišćenje savremene tehnologije i psiholoških metoda u situaciji vojne, političke i finansijske inferiornosti, pozadina su na kojoj se stvaraju samoubilački teroristi. Sve grupacije koje primenjuju samoubilački terorizam razlikuju se po veličini, organizaciji, cilju, obliku, orijentaciji i podršci koju imaju.