Zamor

Zamor
Određenje pojma i uslovi javljanja zamora
Postoji veliki broj definicija zamora, koje se sreću u raznim publikacijama posvećenim psihologiji i psihofiziologiji rada. Mišićna aktivnost prilikom statičkog i dinamičkog rada izaziva zamor. Prilikom prenapregnutosti pažnje i mišljenja nastaje tzv. umni zamor. Takođe, zamor može biti posledica kombinovanja više uzroka. Definisanje otežava neodređenost pojma, složen splet uzroka i manifestacija zamora. Ipak, prema nekim autorima (Lagranž, prema Obrenović, J., 2003.) zamora predstavljasmanjenu funkcionalnu sposobnost organizma u vezi sa radom, praćenu osećajem opšte slabosti i smanjenjem radne sposobnosti organizma. Leman kaže da je zamor prolazno, reverzibilno smanjenje radne sposobnosti u vezi sa radom (prema Obrenović, J., 2003). Problem je u tome što zamor karakterišu različiti perceptivni kvaliteti, koji se razlikuju od situacije do situacije, kao pto su npr: lokalni bolovi u mišićima, glad, gubitak apetita, pospanost, malaksalost, nesanica, apatija i sl.
Generalno, može se reći da zamor nije neka jedinstvena kategorija i da postoji mnogo različitih i međusobno više ili manje nezavisnih pojava, koje variraju prema vrsti rada, osobinama radnika i radnim uslovima.
a) Prema vrsti, tj. intenzitetu i trajanju rada, možemo podvući razliku između telesnog i intelektualnog zamora. A i unutar ovih vrsta zamora postoje varijeteti, koji zavise od situacije. Npr. nije isti fizički zamor nakon trčanja od 100m i trčanja maratona. Kao što nije isti ni intelektualni zamor nakon pismenog ispita i nekoliko sati provedenih nad zadatkom koji iziskuje punu pažnju.
b) Što se uslova rada tiče, moraju se uzeti u obzir određeni spoljašnji uslovi. To su npr. temperatura, osvetljenost radnog prostora, vlažnost vazduha, prisustvo buke, kao i neki drugi fizički, kao i socijalni uslovi.
c) Takođe i karakteristike samog subjekta određuju vrstu i način ispoljavanja zamora. To su npr. pol, starost, nivo sposobnosti i motivacije, zdravstveno stanje, stepen utreniranosti itd.
Vrste i uzroci zamora
U zavisnosti od intenziteta i dužine rada, kao i od načina i dužine ispoljavanja, zamor može da bude latentan, akutan i hroničan:
1) Latentni zamor je najčešće posledica dugotrajnog, neprekidnog i po težini umerenog rada, bez dovoljno odmaranja. Nastaje obično pred kraj radne smene, ili u prvim satima rada posle nedovoljnog noćnog odmora. Znaci zamora nisu vidno ispoljeni.
2) Akutni zamor je posledica suviše dugog i napornog rada. Na početku su znaci akutnog zamora oskudni, a kasnije može doći do javljanja simptoma, kao što su ubrzan rad srca, ubrzano disanje, poremećaj oštrine vida i koordinacije pokreta, razdražljivost i promene raspoloženja. Alarmni znak da treba prestati sa radom je subjektivni osećaj iscrpljenosti, praćen željom za odmorom i snom. Na početku akutnog zamora radna sposobnost nije mnogo promenjena, a kasnije ona opada sve više i više i javlja se želja za odmorom. Inače, akutni zamor je reverzibilna pojava, koja nestaje nakon kraćeg odmora.
3) Hronični zamor se javlja kao posledica loše organizacije rada, nefizioloških uslova rada, kao i dugotrajne emocionalne prenapregnutosti. U savremenoj industriji, hronični zamor je česta pojava, javlja se najčešće kao posledica monotonije (npr. prilikom poluautomatskog rada na traci), statičkog rada, naprezanja vida, brzih operacija, nefiziološkog ritma rada i odmora.
Hronični zamor se razvija sporo i neprimetno, a nosi sa sobom i brojne štetne posledice po zdravlje. Hronična iscrpljenost utiče na raspoloženje, na učestalije povređivanje radnika, na pojavu neurotičnog ponašanja, smanjuje otpornost organizma, slabi pažnju, usporava brzinu reakcija, narušava koordinaciju pokreta, itd.
U današnje, moderno vreme je akutno zamaranje svedeno na minimum, ali se zato češće javljaju različiti oblici hroničnog zamora.
Osnovni uzroci zamora su;
1) Neusklađene fizičke, psihofiziološke i sdravstvene mogućnosti radnika sa zahtevima radnog mesta.
2) Loša organizacija rada, tj. nefiziološki uslovi rada i odmora.
3) Nepovoljni mikroklimatski uslovi rada, intenzivna buka, loše osvetljenje, visok nivo štetnih isparenja i prašine u vazduhu, loši uslovi transporta radnika…
4) Loši socijalni uslovi života, stanovanja, ishrane, nepovoljni uslovi za odmor posle rada, itd.