Mogućnost korišćenja snage vetra za proizvodnju električne energije

UVOD

Pocetak XXI veka obeležen je intenzivnim porastom potrošnje svih vidova energije u svetu,a narocito fosilnih goriva, nagoveštavajuci da bi ona uskoro mogla biti potpuno iscrpena. To je dovelo do nastavka rasta cena nafte, gasa i drugih energenata, koji je zapoceo u zadnjoj deceniji XX veka, ali i do globalne zabrinutosti za buduce izvore energije i razvoj covecanstva.
Druga karakteristika ovog perioda je nastavak povecanja koncentracije štetnih gasova u atmosferi (prvenstveno CO ), kao posledice intenzivnog korišcenja fosilnih goriva, uprkos opšte prihvacenom sporazumu o smanjenju emisije – Kjoto protokolu iz 1997. god. Ova dva trenda, konstantan rast potrošnje i cena i intenziviranje posledica efekata staklene bašte, uz ogranicenje ili zabranu korišcenja atomske energije, navele su razvijene zemlje, a pre vega zemlje Evropske unije, da se na samom kraju XX veka okrenu širem korišcenju obnovljivih izvora energije . Obnovljive energije važne su i zbog poboljšanja sigurnosti energetskog snabdevanja i smanjenja zavisnosti zajednice na uvozne energetske izvore. A koliko je teška situacija, konačno, najbolje govori informacija da će se svet uskoro morati suočiti sa nestašicom konvencionalnih energenata, a istaživanja pokazuju da će Evropska unija uskoro uvoziti 70 odsto energetskih potreba , dok će spoljna zavisnost posebno visoka biti u naftnom sektoru u kome će 95% energetskih potreba morati da se uvozi.

Vetroelektrane su u svetu postale aktuelne posle saznanja u mnogim zemljama da uvoze mnogo goriva za proizvodnju električne energije i da bi ta zavisnost, uz domaći čisti vetar, mogla da se smanji. Ta postavka našla je i posebnu potvrdu u nedavnom prekidu isporuke gasa Evropi prošle zime, zbog već poznatih problema u Ukrajini .
Celu tu stvar trebalo bi posmatrati i kroz primenu Kjoto protokola i izdavanje dozvola za emisiju ugljen dioksida. Međutim, ostaje ključno pitanje za samog vlasnika vetroelektrane ,koliko će novca dobiti za ovako proizvedenu električnu energiju i koliko će takve investicije da budu sigurne za ulagače, bar u periodu od naredne dve decenije.
ENERGETSKA POLITIKA REPUBLIKE SRBIJE

Osnovu energetske politike u Republici Srbiji cini okvir koji je doneo
Zakon o energetici 2005. god. Njime su otvorene mogucnosti za demonopolizaciju energetskog sektora, kao i za intenzivno korišcenje obnovljivih izvora elektricne energije. Dokument
Strategija dugorocnog razvoja energetike Republike Srbije do 2015 godine , saglasno Zakonu o energetici, donosi osnovne ciljeve nove energetske politike, utvrduje prioritetne pravce razvoja u energetskim sektorima i odobrava program donošenja odgovarajucih instrumenata,
kojim se omogucuje realizacija kljucnih prioriteta u radu, poslovanju i razvoju celine energetskog sistema (u sektorima proizvodnje i potrošnje energije) Srbije. Osnovna premisa pri izboru ciljeva, utvrdivanju prioriteta i odgovarajucih instrumenata, zasnovana je na politickom opredeljenju zemlje za racionalno uskladivanje razvoja celine energetike sa privredno-ekonomskim razvojem zemlje i njenom ukljucivanju u evropske integracije. Radi ostvarivanja promovisanih ciljeva energetske
politike i realizacije prioritetnih pravaca strategije, ovim dokumentom se predlaže i dinamika donošenja odgovarajucih instrumenata, kako bi sve ukupne promene u energetskim delatnostima bile ostvarene u saglasnosti sa odgovarajucim politickim, socio-ekonomskim, energetskim i
ekološkim opredeljenjima zemlje. U okviru nove kategorije
Obnovljivi izvori energije, u koje spadaju biomasa, hidropotencijali malih vodnih tokova (sa objektima do 10 MW), geotermalna energija i energije
vetra i suncevog zracenja, navedeno je da u Srbiji postoje posebne pogodnosti i potrebe za njihovo organizovano korišcenje u tzv. decentralizovanoj proizvodnji toplotne (sagorevanjem biomase i
“sakupljanjem” suncevog zracenja) i elektricne energije (izgradnjom mini hidroelektrana, snage do 10 MW i vetrogeneratora, pojedinacne snage oko 1 MW), za zadovoljenje potreba lokalnih potrošaca, kao i isporuke viškova elektricne energije lokalnoj mreži u okviru elektroenergetskog
sistema Srbije. Procenjeno je da je energetski potencijal ovih obnovljivih izvora veoma znacajan i da iznosi iznosi preko 3 M t.en. godišnje.
PLANOVI ZA RAZVOJ KORIŠĆENJA SNAGE VETRA U RS

Nacrtom Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije predvideno je u tacki 13 izgradnja i korišcenje obnovljivih izvora elektricne energije, izmedu kojih i energije vetra. Procenjeno je da energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji
iznosi preko 3,83 miliona toe godišnje (toe – tona ekvivalentne nafte), od cega se oko 5% (0,19 miliona toe god.) iznosi udeo energije vetra.
U programu su predvidena 3 cilja, koji definišu kreiranje podsticajnog regulatornog okvira za vece korišcenje OIE (obnovljivih izvora energije), donošenje i sprovodenje finansijskih i nefinansijskih mera i aktivnosti radi podsticanja korišcenja OIE. U tom sklopu neke aktivnosti se
direktno odnose na energiju vetra, kao aktivnosti u sklopu treceg cilja: „Utvrdivanje realnog potencijala energije vetra“, „Formiranje baze podataka i katastra OIE“, „Stvaranje strucnjaka u
oblasti OIE“, ali i indirektno „Rad na harmonizaciji domacih propisa, koji se odnose na oblast OIE sa propisima EU“, „Zakon o poljoprivrednom zemljištu“, „Uredba o povlašcenim proizvodacima
elektricne i toplotne energije i biogoriva“ i dr.
Na kraju, programom je dat plan izgradnje kapaciteta i proizvodnje energije i biogoriva u postrojenjima, koja koriste OIE u kom se predvida izgradnja prvih vetroelektrana u 2009. godini
kapaciteta 2 MW i zatim dalja izgradnja po 8 MW/god. do 2012. god., odnosno ukupno 26 MW.