Reosiguranje

Uvod

U danasnjem svetu,gotovo da i ne postoji rizik koji preti delimicnom I totalnom unistenju materijalnih ili kulturnih dobara,a koji se ne moze zastititi putem osiguranja.Medjutim mnogo je rizika cijem bi ostvarenjem nastale stete koje ne bi mogle da nadoknade ni velike osiguravajuce kompanije u svetu,a pogotovo ni jedna organizacija za osiguraanje kod nas, u te stete spadaju :totalno unistenje rafinerije nafte,prekomorskog broad ili dzambo-dzeta.Iz tih razloga osiguravajuce kompanije ili drustva nalaze resenje putem sopstvenog osiguranja od vlikih I skupih steta .Trgovacki zakon daje daje sledecu definiciju reosiguranja “Reosiguranje je osiguranje rizika koji je preuzeo osiguravac”.
Medjusobni odnos izmedju osiguravaca I reosiguravaca,regulise se po ugovorom po kome “jedna strana ,reosigravac,preuzima obavezu da drugoj strani osiguravacu,plati deo iznosa ili cak citav iznos koji je platio ili treba da plati osiguraniku,a osiguravac preuzima obavezu da reosigrivacu platio dredjenu premiju.Osiguravac preuzima rizik I u onim slucajevima kada oceni da bi eventualna velika,delimicna ili totalna steta urozila njegovu sovlentnost,zadrzava za sebe onolki deo tog rizika koji u slucaju stete moze da isplati ,a da ne dovede u opasnost svopstvene fondove.Taj deo koji osiguravac zadrzava za sebe naziva se samopridrzaj.Samopridrzaj moze biti izrazen u apsulutnim ili relativnim iznosima.Preostali deo rizika osiguravac predaje reosiguranju.Ovako preuzeti deo rizika reosigurivac ili u potpunostizadrzava sa sebe kao sopstveni samopridrazaj ili I on sam zadrzava onolki deo kolki moze pokriti sopstvenim sredstvima,a ostalo predaje drugom reosiguravacu.Direktni osiguravaci su sve manje u stanju da sopstvenim sredstvima obezbede pokrice teskih rizika ,pa je jedino resenje automizacija rizika,a nju pruza reosiguranje.

 
Podela reosiguranja
S obzirom da su mogucnosti zastite rizika putem reosiguranja izuzetno siroke I da se gotovo svakodnevno pojavljuju novi oblici reosiguravajuceg pokrica ,siroka je lepeza vrsta reosiguranja. Posmatrano sa stanovista prostorne distribucije,prva podela bi se mogla odnositi na reosiguranje u zemlji i reosiguranje u inostranstvu. Reosiguranje u zemlji je veoma znacajno sa stanovista odliva sredstava,namenjenih za reosiguravajuce pokrice rizika na nivou nacionalne ekonomije.Bez obzira na drustveno ekonomski I politicki system,teznja svake zemlje je da joj odliv u inostranstvo bude optimalno dimenzioniran I omedjen. Mogucnost zadrzavanja rizika u okviru nacionalnih granica,kod nas je veoma skucena sto za posledicu ima zastitu velikog dela portfelja u inostranstvu. U zavisnosti da li je jedna reosiguravajuca organizacija primila ili predala rizik u reosiguranje,razlikujemo aktivna I pasivna reosiguranja.

Aktivna reosiguranja
Preuzimanje rizika u reosiguranju od strane reosiguravaca ,u uobicajnoj terminologiji naziva se aktivno reosiguranje.Ovi rizici mogu biti preuzeti od osiguravajucih organizacija I to je obicno I najveca stvka u okviru ukupnog pokrica.Osnovni interes svakog reosiguravaca je sto siri obim poslova aktivnog reosiguranja ,jer na taj nacin u sopstvenom samopridrazaju moze da vrsi veci odabir rizika I na toj osnovi formira sopstvene fondove ,kako za pokrice troskova poslovanjatako I za stvaranje rezervi sigurnosti.

Pasivno reosiguranje
Slucajevi kad reosiguravac predaje deo rizika drugim reosiguravacimau retrocesiji nazivaju se pasivnim poslovima reosiguranja.Pasivnom reosiguranju mora se prilaziti sa odredjenom dozom opreza ,u cijoj osnovi treba da postoji dobro proanalizirana mogucnost pokrivanja rizika.Kako aktivna tako I pasivna osiguranja mogu biti zakljucena na nivou zemlje I inostranstva.

Mehanizam reosiguranja
Delatnost reosiguranja je po mnogo cemu specifican posao.Na reosiguravajuce poslove utice veoma veliki broj faktora,pocev od politickog I ekonomskog sistema jedne zemlje,pa preko odredjene pravne regulative ,strukture privrede,pa do politike osiguravajucih organizacija.Ekonomski slabije zamlje po pravilu rade pasivne poslove reosiguranja u odnosu na inostranstvo I bave se najvecim delom izvozom rizika u reosiguranja.

Samopridrzaj
Samopridrzaj je jedan od osnovnih cinilaca prilikom odredjivanja koji ce rizik ici u reosiguranje.Onaj deo jednog rizika kojeg osiguravac moze pokriti u slucaju velike delimicne ili totalne stete iz sopstvenih sredstava,ali da isplatom stete ne postane insolventan.Visina samopridrzaja zavisi od niza faktora kao sto su :tehnicka premija,rezerve sigurnosti,suma osiguranja,maksimalno moguca steta.Pravilno izracunata visina samopridrzaja je od izuzetne vaznosti.Prenizak samopridrzaj moze za kompaniju da znaci veliki I nepotreban odliv premije u reosiguranje ,dok previsoknosi opasnost da ce isplatom velike stete kompanija zapasti u finansijske teskoce I postati nesolventna.