Tržište kapitala

UVOD

Tranzicija i način savremenog poslovanja našu privredu stavljaju na odredjene testove. Jedan od tih testova je svakako i problematika inetgracije u svetske tokove u kojima se naša privreda nije nalazila duži vremenski period iz poznatih raloga, sankcija i ratnih dejstava na našim prostorima. Vreme koje je pred nama donosi nam nova i relativno nepoznata polja u kojima se mi ne možemo snaći ako u odličnoj meri ne poznajemo probleme koji nam oni mogu doneti.
Jedan od najuobičajenijih problema koje imaju zemlje u tranzicije jeste i taj da se na nivou nacionalne ekonomije mora organizovati berza koja se dorasla poslu da efekte koji se nalaze na tržištu okupi i organizuje tržište istih.
Ovaj seminarski rad imaće za cilj da informiše o samim mehanizmima delovanja berzanskog poslovanja, da predstavi akcijski kapital i njegove elemente, da informiše o organima berze i licima koja se pojavljuju trgovini akcijama kao hartijama od vrednosti. Smatram da ću ovim radom uspeti da približim ovaj domen finansijskog menadžmnta, i da kolegama koji nisu upoznati prezentujem podatke koje bi mogli koristiti u svome daljem škovanju kao bazu za nadgradnju svojih zanja, koja bi im kasnije koristila u njihovim praktičnim radovima, i delovanju u praksi kao budućih menadžera, lidera, berzanskih posrednika idt.

PRIMARNO TRŽIŠTE AKCIJA I INICIJALNA JAVNA PONUDA

Osnovna obeležja primarnog tržista akcija i akcijskog kapitala
Tržišta akcija omogućavaju deficitarnim jedinicama da efikasno i jeftino obezbede sredstva za poslovanje. U zamenu za sredstva, korisnici sredstava daju vlasnička prava u kompaniji, kao i novčani tok u obliku dividende. Te korporativne akcije služe preduzećima kao izvor finansiranja, pored finansiranja dugovnim instrumentima ili zadržanim profitom.
Obične akcije su vlasničke HOV, koje predstavljaju vlasničke udele u preduzeću.
Emitenti akcija mogu biti: kompanije, preduzeća, banke i druge depozitne i nedepozitne institucije. Za razliku od obveznica koje obezbeđuju unapred poznati prinos u obliku kamate, akcije vlasniku ne obezbeđuju unapred poznat zagarantovan prinos. Prinos zavisi od rezultata rada privrednih subjekata koji su do kapitala došli emisijom akcija.
Akcije kao sertifikati u suvlasništvu simbolizuju vlasništvo nad a) određenim delom kapitala i b) određenim udelom imovine. Sa ovog stanovišta analize razlikujemo:

1. akcionarska društva kod kojih je u registar upisana veličina osnivačkog akcionarskog kapitala uplaćenog od strane akcionara, a sva ostala imovina u bilo kom obliku je vlasništvo akcionarskog društva, i može postati vlasništvo akcionara samo u slučaju likvidacije akcionarskog društva i
2. suvlasnička društva kod kojih je u registar upisana imovina svakog od suvlasnika, bez obzira na oblik i način tog učešća. To podrazumeva da se suvlasništvo ne ostvaruje samo uplatom u kapitalu, već može biti izvršena i unošenjem određene imovine ili prava u to društvo.

Osnivanje akcionarskih društava se ostvaruje emisijom i plasmanom akcija. Prve emitovane akcije se nazivaju osnivačke akcije, i samo se kod njih prodajna vrednost
Poklapa sa nominalnom vrednošću. Svaka nova emisija se vrši radi povećanja osnivačkog kapitala, a akcije kojima se to postiže nazivaju se novim akcijama ili mladicama. One se uvek prodaju po ceni koja je veća od nominalne vrednosti. Ta razlika između nominalne i prodajne vrednosti naziva se kapitalna dobit ili kapitalni višak, i uplaćuje se u fond akcionarskog društva.