Fizička aktivnost

Светска здравствена организација (СЗО) дефинисала је здравље као “стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести и онеспособљености.

Постоји више аспеката здравља као што су:

• Физичко здравље – одражава механичко функционисање тела
• Ментално здравље – одражава способност јасног и кохерентног мишљења
• Емоционално здравље – омогућава да се препознају и адекватно испоље емоције (радост, љутња, уживање), што подразумева и адекватно реаговање на стрес
• Социјално здравље- означава способност успостављања и одржавања социјалних контаката са људима
• Здравље заједнице – којим се истиче нераскидива веза индивидуалног здравља и свега онога што нас окружује.

Унутар такве хијерархије здравље може бити дефинисано као стање динамичке равнотеже, односно као процес који ту равнотежу одржава.

Здравствена равнотежа и   здравствени потенцијал – две димензије здравља

На нивоу индивидуе здравствена равнотежа рефлектује динамички еквилибријум који лаици доживљавају као одсуство симптома болести, односно онеспособљености, а у позитивном смислу као осећај доброг физичког, психичког и социјалног стања.
На ову равнотежу с једне стране утиче здравствени потенцијал индивидуе, односно способност да се “носи” са изазовима средине, а са друге стране тип, интензитет и дужина трајања тог изазова.

На индивидуалном нивоу здравствени потенцијал значи добар нутритивни статус, имунолошку резистенцију на инфективне агенсе, физичку кондицију, емоционалну стабилност, одговарајућа знања и приступ здрављу, као и успешно савладавање психосоцијалног стреса.

На нивоу заједнице, значајни елементи здравственог потенцијала су адекватна здравствена политика, добро организована социјална заштита, запосленост, адекватни животни и радни услови, приступачност здравственим, образовним и другим јавним службама и сл.