Pomoc maloletnuku posle izvrsenja kazne maloletnickog zatvora

Uvod

Maloletnicima koji su manifestovali kriminalno ponašanje izriču se, po pravilu, vaspitne mere, dok se kažnjavanju retko pribegava. Kažnjavanje maloletnika je supsidijarnog karaktera i dolazi u obzir samo samo kad se primenom vaspitne mere ne može postići svrha.
Kada se radi o ovoj kategoriji učinilaca, kazna ima ulogu sporedne, rezervne sankcije, ona je poslednje sredstvo (ulitima ratio) koje se primenjuje tek kada su iscrpljene sve prethodne moućnosti za sankcionisanje maloletnih učinilica krivičnih dela. Naše zakonodavstvo poznaje samo jednu kaznu koja se može preduzeti protiv maloletnih učinilaca krivičnih dela, a to je kazna maloletničkog zatvora. Izuzetnost kažnjavanja je posebno naglašena u članu 9. stav 3. ZM, ali se može uočiti i iz uslova za izricanje ove kazne.
Iako sva savremena krivična zakonodavstva u sistemu krivičnih sankcija predviđaju više različitih vrsta vaspitnih mera koje se primenjuju prema maloletnim učiniocima krivičnih dela, time ipak nije isključena potreba za kažnjavanjem maloletnika. Uostalom istorijski pregled razvoja maloletničkog krivičnog prava pokazuje da su od najstarijih vremena prema maloletnicima primenjivane različite vrste i mere kazni. Te kazne su u početku bile iste one kazne koje su primenjivane prema punoletnim licima, da bi se tek kasnije prema maloletnicima izricane posebne vrste kazni koje su specifične samo za ovu kategoriju učinilaca krivičnih dela.
U sistemu savremenog maloletničkog krivičnog prava preovladavaju dva sistema kažnjavanja maloletnih učinilaca krivičnih dela. Prema prvom sistemu prema maloletnicima se za učinjeno krivično delo mogu izreći kazne koje se inače izriču i punoletnim licima. Pri tome se ”maloletnički uzrast” učinioca dela ceni kao olakšavajuća ili kao ublažavajuća okolnost (doduše fakultativnog karaktera). Ovakvo rešenje danas usvajaju krivična zakonodavstva: Austrije, Ruske federacije, Švedske, Norveške, Finske, Ukrajine. Takvo rešenje je poznavalo i naše ranije krivično zakonodavstvo koje je bilo u primeni do 1959. godine kada je noveliran Krivični zakonik FNRJ iz 1951. godine. Prema drugom sistemu prema maloletnicima se primenjuju posebne vrste kazne – kazna maloletničkog zatvora. Ovakvo je rešenje danas u primeni u zakonodavstvu: Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Nemačke, Bosne i Hercegovine. Primena kazni prema maloletnim učiniocima krivičnih dela je opravdana, pravična i logična. Naime, i među maloletnim licima se javljaju takva lica koja pokazuju visok i kontinuiran stepen vaspitne zapuštenosti, koji često, obično u dužem vremenskom periodu, u povratu vrše teška krivična dela, često sa elementima nasilja, sa prouzrokovanim teškim posledicama.
Tako danas brojna krivična zakonodavstva poznaju u strukturi krivičnih sankcija kojima se nastoji postići efikasna, kvalitetna i zakonita zaštita i obezbeđenje najznačajnijih društvenih dobara i vrednosti i kaznu maloletničkog zatvora (kao posebnu vrstu kazne lišenja slobode. Istina, u teoriji se mogu naći i takva shvatanja prema kojima postoji samo jedna kazna zatvora kao vrsta krivičnih sankcija koja se može javiti u više oblika (formi) kao što su: 1) kazna zatvora, 2) kratkotrajna kazna zatvora, 3) kazna dugotrajnog (ili doživotnog) zatvora i 4) kazna maloletničkog zatvora. Maloletnički zatvor je jedina vrsta kazne u sistemu maloletničkih krivičnih sankcija u Republici Srbiji (čl. 28-38. ZOMUKD). To je posebna vrsta kazne koja se sastoji u oduzimanju slobode kretanja starijem maloletnom učiniocu težeg krivičnog dela za u sudskoj odluci određeno vreme i njegovom smeštanju u određenu ustanovu. Po formi je to kazna lišenja slobode koja je slična je kazni zatvora koju sud izriče punoletnim učiniocima krivičnih dela. Ali po ciljevima koje treba da postigne, ova je kazna veoma bliska sa vaspitnim merama.
Osnovne karakteristike kazne maloletničkog zatvora u krivičnom pravu Republike Srbije danas jesu sledeće: 1) to je najteža vrsta maloletničke krivične sankcije i jedina vrsta kazne koja se može izreći maloletnom učiniocu krivičnog dela u Republici Srbiji, doduše sa dva ograničenja: a) ova se kazna ne može izreći svakom maloletniku (već samo starijem maloletniku – dakle licu uzrasta od 16 do 18 godina u vreme izvršenja krivičnog dela) i b) ova se kazna ne može izreći za svako učinjeno krivično delo, već samo za teže delo za koje je u zakonu propisana kazna zatvora preko pet godina, 2) to je sankcija kojom se ostvaruju ciljevi specijalne i generalne prevencije budući da se njenom primenom vrši pojačani uticaj na maloletnog učinioca da ubuduće ne vrši krivična dela, kao i na druge maloletnike da ne vrše krivična dela, 3) dva su uslova za izricanje maloletničkog zatvora:a) izvršeno krivično delo i b) krivica učinioca ispoljena u visokom stepenu. To je jedina maloletnička krivična sankcija pri čijem izricanju je sud obavezan da utvrđuje postojanje i stepen krivice njegovog učinioca, 4) kazna maloletničkog zatvora se odmerava po posebnim pravilima među kojima poseban značaj imaju subjektivne okolnosti ve zane za ličnost učinioca i objektivne okolnosti vezane za prirodu i težinu učinjenog krivičnog dela, 5) kazna maloletničkog zatvora se izriče u trajanju od šest meseci do pet godina.