Aleksandar Obrenovic

1. Zakonodavna,vojna,privredna i spoljna politika

Dinastija Obrenović počela je da vlada u Srbiji sa Milošem Obrenovićem. Posle propasti Prvog srpskog ustanka Miloš je bio jedini od istaknutijih vojvoda koji je ostao u Srbiji. Milošev despotski način vladavine učinio je da se starešinski sloj ujedini i postane ozbiljna pretnja njegove samovlasti. Stupanjem na snagu tzv. „Turskog ustava“, kneževa vlast je ograničena Savetom sastavljenim od izvesnog broja savetnika, koje knez nije mogao da otpusti. Ne mireći se sa takvom podelom vlasti, Miloš je 1. juna 1839. godine bio prinuđen da abdicira i napusti zemlju. Nasledio ga je stariji sina Milan, koji je umro posle mesec dana. Usled bolesti nije imao priliku da potpiše kao knez ni jedan akt. U istoriji Srba ušao je kao vladar sa najkraćim periodom vladavine (25 dana). Posle njegove smrti presto je pripao Miloševom mlađem sinu Mihailu. Mihailo je nastavio da vlada po uzoru na svog oca, pa je i on ubrzo prognan iz zemlje. Po drugi put došao je na presto posle smrti svoga oca, kneza Miloša, 14. septembra 1860. god. Dok je knez Mihailo Obrenović zavodio apsolutizam u zemlji, protiv njega je sklopljena zavera s ciljem da se on ubije. Posle ubistva kneza Mihaila na presto je došao njegov rođak Milan Obrenović koji je tada imao 14 godina, pa je umesto njega vladalo namesništvo. Nakon što je proglašen za kralja, Milan Obrenović je počeo da naglo menja politički život u zemlji. 12. februara 1889. na proslavi Dana Kraljevine, Kralj Milan je objavio svoju abdikaciju. Silazeći sa prestola, kralj Milan je po Ustavu, odredio tri namesnika, koji su imali da vladaju do punoljetstva kralja Aleksandra.

2. Radikali i njihovi protivnici

Ustav iz 1888. obavezivao je Namesnike da raspišu izbore. Pobednik održanih izbora bila je Radikalna stranka. Radikali su, zatim, dobili mandat da formiraju vladu. Osnovna karakteristika ove vlade bio je protektionizam. Međutim, u Srbiji su bile sprovedene ekonomske reforme, koje su, u izvesnoj meri, ublažile težak ekonomski položaj zemlje. Državni dug Srbije, zahvaljujudi ovim reformama, bio je delimično smanjen. Rad Namesništva i vlade otežavao je sukob između kralja Milana i kraljice Natalije. Njigovo neslaganje stvaralo je uzavrelu političku situaciju u Srbiji. Smrt generala Koste Protica, člana namesništva, još više je pogoršala političke prilike. Narodna skupština je tada trebala da izabere novog namesnika. Kako su radikali u njoj imali vedinu, oni su zatražili da novi namesnik bude iz njihovih redova. Međutim, veliki protivnik radikala Jovan Ristic, inače jedan od namesnika, za to nije hteo ni da čuje. Posledica ovakve političke situacije bila je raspuštanje Narodne skupštine. Na novim izvorima liberali su uspeli da dobiju tesnu vedinu, pošto im je u tome pomogao tadašnji namesnički režim, koji je preko organa vlasti vršio pritisak na narod. Mladi kralj je započeo svoju vladavinu 1. aprila 1893. godine. Kralj Aleksandar je tada izvršio državni udar i zbacio sa vlasti namesnike koji su, u liberalnom smislu, bili isuviše stranački opredeljeni. Državni udar se dogodio za vreme večere u dvoru Obrenovica, kojoj su prisustvovali i namesnici. U to vreme kralj nije imao ni punih sedamnaest godina. Za vreme večere kralj je nazdravio svojim gostima i posle reči zahvalnosti namesnicima za dotadašnje upravljanje Srbijom, izavio je da mu oni nisu više potrebni i sebe proglasio punoletnim. Ove njegove reči izazvale su šok kod svih prisutnih. Niko u Srbiji nije ni naslutio šta je spremao kralj Aleksandar. Jovan Ristid, član namesništva, bio je zapanjen ovim događajem. Ristid, koji je bio najbliži mladom kralju, a pritom iskusan političar i diplomata, nije znao kako da reaguje. Ipak, članovi namesništva su, naposletku, prihvatili činjenicu da je njihova vladavina Srbijom okončana. Iza državnog udara u organizaciji kralja Aleksandra stajali su vojska i kralj Milan. Pošto je kralj Milan potrošio sredstva dobijena od vlade za svoje izdržavanje, nastojao je da se preko sina vrati na političku scenu Srbije. Državni udar iz 1893. bio je, u suštini, dvorski udar iza koga su stajali nezadovoljni konzervativci i vojska. Udar je prošao bez otpora, pa je pod „blagoslovom“ radikala primljen sa oduševljenjem. On je radikalima otvorio put ka vlasti, jer su oni ved na slededim izborima dobili 88% glasova. Iako je prilikom prevrata imao podršku vojske, kralj Aleksandar je uvideo opasnost od mešanja iste u politički život Srbije. U stvari, iza vojske stajao je njegov otac, bivši kralj Milan, iako se nije nalazio u Srbiji. Kralj Aleksandar je nastojao da oslabi Radikalnu stranku potpirujuci sukobe u njoj