Odlomak

Сматра се да је МИГ/МАГ развијен у Америци од стране компаније „Battelle Memorial Institute“ и постао комерцијалан у 1948. години иако се сматра да је сам концепт смишљен 1926. год. од Хобарта и Деверса.
На самом почетку комерцијалне примјене, коришћен је за заваривање алуминијума и других обојених метала у заштити инертних гасова (аргона и хелијума) и одатле му име МИГ („metal inert gas“). Било је у то доба велико постигнуће јер се избегавало коришћење топитеља за заваривање алуминијума који су били корозивни и који су се морали одстрањивати, а све уз повећану продуктивност. Није могуће заваривати успјешно челик у заштити чистог аргона. 1953. године, Лyбавски и Новосилов из СССР-а су развили заваривање челика истом овом опремом али у заштитној атмосфери CO2 гаса (активног гаса тј. гаса који има реакцију са металним купатилом). Сама идеја је доживела тренутно прихватање широм свијета за економично и продуктивно заваривање челика.
Занимљиво је то да на једном семинару могли смо чути да су инжењери у бившој Југославији одмах прихватили овај концепт заваривања у CO2 и јако добро њиме овладали, па кажу да је нпр. Фабрика Вагона у Краљеву користила CO2 заваривање када славни ТУВ (чувена контролна организација из Њемачке, вјероватно највећи ауторитет у свом послу) није ни знао да оно постоји. (Нажалост кажу и да су Њемци 2011. године тој истој Фабрици из Краљева обиљежили 400 грешака заваривања на само једном вагону. Војна индустрија бивше Југославије је такође прихватила заваривање у CO2 гасу.
1959. године је „откривен“ режим заваривања „у кратком споју“ и сам процес су преко ноћи масовно прихватили и мале радионице и неуки или боље речено самоуки бравари и лимари (који су се научили очас посла, јер је толико лако). Са овим трансфером метала, и почетници могу перфектно да варе, могу се варити и танки лимови, може се заваривати у вертикали. Овај режим заваривања је постао најпопуларнији део МИГ/МАГ заваривања.
Ово заваривање у CO2 гасу и касније уведеним мешавинама гасова Ar+CO2 и Ar+O2 се назвало МАГ („metal active gas“).
Сматра се да је 1954. године развијена пуњена жица, самозаштитна пуњена жица 1959 године а металом пуњена жица 1975 год.
Кажу да је пулсно заваривање развио „TWI“ из Велике Британије 1965. године а у комерцијалну масовну употребну је уведено око 1990. године. Синергетска контрола пуслних параметара је развијена око 1977. год. Тиристорски и инверторски извори струје дозвољавају врло брзе реакције са малим одступањима и уопште бољу контролу електричног лука подешавањем апарата. Данас већ многи апарати за заваривање имају у себи компјутере тј процесоре, меморије, софтвер, са некада незамисливим карактеристикама и стабилношћу електричног лука.
Иначе на нашим просторима, грубо оцjењено, је да око 45% посто претраживања о заваривању на гуглу отпада на CO2 заваривање. У развијеним земљама свијета МИГ/МАГ заваривање чини око 70-75% укупног заваривања.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 22 stranica
  • Praktična nastava /
  • Školska godina: 2022
  • Maturski Radovi, Metalurgija
  • Bosna i Hercegovina,  Bijeljina,  Univerzitet 'Bijeljina'   Јавна установа Техничка школа „Михајло Пупин“

Više u Maturski Radovi

Više u Metalurgija

Komentari