Koncept energetski efikasnih zgrada – pregled standarda i sertifikacionih sistema održive gradnje (LEED, BREEAM, DGNB,HQE)

Već dugi niz godina problemi održivog razvoja, nameću se kao najvažnija globalna tema na svim svetskim skupovima vezanim za oblasti energetike, ekologije, ekonomije i privrede u celini. Ova problematika suštinski je povezana sa nesigurnošću snabdevanja energijom sa jedne strane, i sa zagađenjem životne sredine i globalnim promenama klime zbog prevelike i neracionalne potrošnje energije sa druge strane. Globalna ekonomska kriza koja, ne štedeći, pogađa sve države sveta i sve privredne sektore, ističe u prvi plan presudnu ulogu koncepta održivog razvoja i energetske efikasnosti u budućem kreiranju ekonomskih i političkih kretanja, kako na globalnom nivou, tako i u okviru kreiranja politika svake pojedinačne države. Potreba racionalnog korišćenja energije prvi put se na globalnom nivou pojavila tokom naftne krize 1973. godine. Tada su vlade mnogih država donele strožije propise u cilju smanjenja potrošnje energije, a između ostalog i prve propise o toplotnoj zaštiti objekata. Interes za energetsku efikasnost zgrada se smanjio ubrzo nakon stabilizacije cena energenata, no taj problem je ponovo aktuelizovan istraživanjem uticaja potrošnje energije na promene klime. U pogledu mogućeg uticaja na životnu sredinu energetski sektor jedan je od ključnih. Problemi životne sredine i energetski problemi se globalno posmatraju. To je razumljivo jer negativne učinke izazvane neracionalnim iskorišćavanjem energije na globalnom nivou moguće je smanjiti samo zajedničkim delovanjem svih zemalja. Zbog toga i činjenice da će rasti potrošnja energije po stanovniku, moraju se pronaći što čistiji energetski izvori, a samo iskorišćavanje energije potrebno je racionalizovati. U budućnosti energenti će biti sve skuplji, a još relativno dugo vremena najveći deo energije dobijaće se iz fosilnih goriva.

Radi smanjivanja energetske potrošnje, može se očekivati uvođenje različitih mera, a među njima i plaćanje taksi na emisije CO2 u atmosferu. Stoga razvijene države veliku pažnju posvećuju delotvornom iskorišćavanju energije, a između ostalih mera jedna je i pružanje finansijske pomoći državama u razvoju namenjene poboljšavanju postojećih energetskih izvora čija je delotvornost manja od njihovog negativnog uticaja na okolinu. Na taj način, uz relativno manja ulaganja postiže se veća racionalizacija energetske proizvodnje i potrošnje te se smanjuju negativni globalni učinci na životnu sredinu. Proizvodnja, prenos, distribucija i potrošnja energije utiču na sve oblasti ljudskog rada, i na socijalni i ekonomski napredak svake države. Trenutno stanje u svetu jasno pokazuje da je dosadašnja, nedovoljno kontrolisana potrošnja energije u budućnosti teško zamisliva. Konvencionalni izvori energije stalno se smanjuju i nedvosmisleno je da će njihove cene i dalje rasti, što stvara prostor za primenu obnovljivih izvora energije i razvoj koncepta energetske efikasnosti. Zbog toga se održiva potrošnja energije, preko racionalnog planiranja i povećanja energetske efikasnosti svih elemenata u energetskom sistemu neke zemlje, nameće kao prioritet.

2. ENERGETSKA EFIKASNOST U ZGRADARSTVU

Pod pojmom energetska efikasnost podrazumevamo efikasnu upotrebu energije u svim sektorima krajnje potrošnje energije: industriji, saobraćaju, uslužnim delatnostima, poljoprivredi i zgradarstvu. Važno je istaći da se energetska efikasnost nikako ne sme posmatrati kao štednja energije. Naime, štednja uvek podrazumeva određena odricanja, dok efikasna upotreba energije nikada ne narušava uslove rada i življenja. Dalje, poboljšanje efikasnosti potrošnje energije ne podrazumeva samo primenu tehničkih rešenja.