Metalurgija obojenih metala

Metalurgija je umetnost i nauka o izdvajanju i separaciji metala iz njihovih ruda, odnosno njihovo preoblikovanje i prerada radi primene. Kolevkom metalurgije smatra se Bliski Istok. Zbog pojavljivanja u prirodi u samorodnom obliku, prvi poznati metali bili su: zlato, srebro i bakar. Svi metali se mogu podeliti u dve grupe: crne i obojene metale.
Crna metalurgija obuhvata dobijanje sirovog gvožđa i čelika, njihovo prečišćavanje, izradu ferolegura i legiranih čelika i odgovarajućih poluproizvoda, dok obojena metalurgija, koja je i predmet rada, obuhvata proizvodnju i prečišćavanje svih ostalih (negvozdenih) metala i odgovarajućih poluproizvoda.
Za razliku od metalurgije gvožđa, gde se za dobijanje koriste rude sa visokim sadržajem gvožđa, u obojenoj metalurgiji nema ruda ni približno sličnog sadržaja metala. Rude obojenih metala su obično polimetalične. Sve važniji izvor za dobijanje obojenih metala su sekundarne sirovine (razni industrijski otpaci, troske, pepeli, prašine…).
Cilj rada je da se ukaže na značaj obojenih metala u metalurgiji, njihovu primenu, kao i probleme sa kojima se susreće metalurgija obojenih metala.
Rad se sastoji iz dva dela.
U prvom delu rada će biti reči o pojmu i podeli metalurgije, odnosno o: ekstraktivnoj, mehaničkoj i fizičkoj metalurgiji.
Drugi, obimniji deo rada, se odnosi na metalurgiju obojenih metala.