Nega i odgoj ždrebadi

Ždrebad se sa posebnom pažnjom pazila i čuvala. Moglo se desiti da kobila ne prihvati svoje ždrebe. U tom slučaju, da bi se smirila, stavljali su joj lulu i vezivali joj noge sa konopcem.
Ždrebe se držalo pored kobile, da bi lakše naučilo na hranu. Po tradiciji, kobilu sa ždrebetom na deveti dan su izveli van štale. Nekada , ni u selu , ni na njivi , nisu vezali ždrebe uz majku .
Dešavalo se da su ždrebe morali othraniti na kravljem mleku. U tom slučaju zasladilo se mleko da bi ličilo na mleko od kobile. Ako je stado konja bilo držano čitave godine na pašnjaku , ždrebe je sisalo do godinu dana, a u štalskim uslovima ždrebe je prestajalo da sisa već sa šest meseci.
Zadnjih dana, pre odučavanja , ždrebe se u toku dana više puta hranilo. Govorilo se: “ Kobila oždrebi ždrebe, ali mu je ovas majka “. (Fehér 2006).
Nakon odučavanja, ždrebad ostaju na paši. Da bi se onemogućilo da sisaju, stavljala im se na njušku sprava ( napravljena od eksera ili od kože ježa ) koja im kod hranjenja nije smetala.