Obnovljivi izvori energije, energija vode

Energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Svetu je 20.000 puta veći od potrošnje. Iz toga bi se dalo zaključiti da nema mesta zabrinutosti. Međutim, na putu većoj supstituciji fosilnih enegenata obnovljivim izvorima energije još uvek su prisutna brojna ograničenja.
Sva energija na Zemlji potiče primarno iz tri izvora:
Sunčeva energija potiče od zračenja Sunca.Ono nastaje kao posledica termonuklearne reakcije unutar Sunca koje se ka Zemlji prenosi kao čitav spektar elektromagnetnog zračenja.
Raspad izotopa teških elemenata – nuklearna fisija.
Kretanje planeta – gravitaciona energija, koja se na Zemlji manifestuje kroz energiju plime i oseke.
Najznačajniji obnovljivi izvori energije su:

• Hidropotencijal;
• geotermalna energija;
• energija vetra;
• solarna sunčeva energija;
• energija vetra;
• energija biomase;
• energija plime i talasa;

Obnovljivi izvori energije su nekada označavani kao trajni energetski izvori.Oni predstavljaju energetske resurse koji se koriste za proizvodnju električne energije,ili toplotne energije odnosno svaki koristan rad,a rezerve se konstantno ili ciklično obnavljaju.
Među obnovljivim izvorima energije, jedino je hidropotencijal skoncentrisan energetski izvor. Ostali obnovljivi izvori su veoma „rasuti“, te je neophodna njihova složena i relativno skupa koncentracija, da bi se omogućilo korišćenje. Sunce i vetar su vremenski vrlo promenljivi, tako da njihovo korišćenje ne smanjuje potrebnu instalisanu snagu konvencionalnih elektrana, koje pokrivaju potrošnju u vreme kada nije moguće raspolagati solarnom energijom i energijom vetra.
Značaj korišćenja obnovljivih energetskih izvora
Korišćenje obnovljivih energetskih izvora je od izuzetnog značaja za svaku zemlju. Ovaj se značaj ogleda u štednji neobnovljivih energetskih sirovina fosilnog porekla(ugalj, nafta, prirodni gas) i zaštiti životne sredine. Obnovljivi energetski izvori su ekološki čisti.

2.Energija vode (hidroenergija)

Energijа vode (hidroenergijа) je nаjznаčаjniji obnovljivi izvor energije, а ujedno i jedini koji je ekonomski konkurentаn fosilnim gorivimа i nukleаrnoj energiji. Hidroenergijа koristi potencijаlnu i kinetičku energiju vode. Potencijаlnа energijа vode potiče od njenog položаjа u prirodi, а kinetičkа od njenog kretаnjа. Ovaj izvor energije smatra se obnovljivim zbog ciklusa vode u prirodi. Energija sunca isparava vodu iz okeana i reka i podiže je u vidu vodene pare. Kada vodena para dosegne hladniji vazduh u atmosferi, kondenzuje se i stvara oblake. Vlaga na kraju pada na Zemlju kao kiša ili sneg, obnavljajući tako vodu u okeanima i rekama. Gravitacija pokreće vodu sa visokog terena prema niskom. Snaga tekuće vode može biti vrlo velika. Hidroenergetski potencijal vodotokova predstavljao je vekovima važan izvor obnovljive energije, a tragovi korišćenja vodotokova mogu se pratiti još od drevnog Egipta, Persije i Kine.
Hidroenergija, hidraulička energija ili energija vode, je snaga dobivena iz sile ili energije tekuće vodene mase, koja se može upotrebiti u čoveku korisne svrhe. Pre nego što je komercijalna električna energija postala široko dostupna, energija vode se koristila za navodnjavanje i pogon raznih mašina, poput vodenica, mašina u tekstilnoj industriji, pilana, lučkih dizalica ili dizala. Od početka 20. veka, termin se koristi većinom u spoju s modernim razvojem hidroelektrične energije, što je omogućilo korišćenje udaljenih izvora energije.
Druga metoda je koristila kompresor, koji bi komprimirao zrak pomoću mlaza vode, a čija bi se energija zatim mogla koristiti za pogon mašina udaljenih od vode. Hidroenergija je obnovljivi izvor energije. Energija vode se ogleda u hidrologiji, kao snaga vode u rečnom koritu. Kada reka nabuja, ona je tada najsnažnija i pomiče najveću količinu sedimenta.
3. Istorija
3.1 Vodenice i mlinovi
Energija vode se koristi već stotinama godina. U Indiji su se gradile vodenice i vodeni mlinovi, u Rimskom carstvu energija vode se koristila za pogon mlinova koji su proizvodili brašno od žita; koristila se i za piljenje drva i oblikovanje kamena. Snaga vodenog mlaza ispuštenog iz spremnika koristila se za izdvajanje metalne rude u starom rudarskom procesu. Taj se proces široko koristio u Britaniji, u Srednjem vijeku te kasnije. Koristio se za dobivanje olova i kositra, a kasnije se iz njega razvilo hidraulično rudarenje koje je bilo u upotrebi tijekom kalifornijske potjere za zlatom.
U Kini i ostatku Dalekog istoka zahvaljujući energiji vode koristile su se crpke zasnovane na principu kotača sa spremnicima za podizanje vode u kanale za navodnjavanje. Tijekom 1830-ih godina, na vrhuncu perioda izgradnje kanala, energija vode se koristila za prijevoz teglenica uz, kao i niz strme padine pomoću tračnica s nakošenom ravninom. Izravni prenos snage zahtevao je da delatnosti koje su koristile energiju vode budu smeštene blizu vodopada. Tokom druge polovine 19. Veka izgrađeni su mnogi mlinovi za žito kraj slapova Sv. Antuna (Saint Anthony), koji su koristili 15-metarski vodopad do reke Mississippi. Ti su mlinovi doprinieli razvoju Minneapolisa.
3.2. Nastanak hidroelektrane
U kasnom 19. veku, hidroenergija je postala jedan od baznih izvora za proizvodnju električne energije i samim tim započela novu eru. Jedna od prvih hidroelektrana koja je proizvodila naizmeničnu struju, sa učešćem Nikole Tesle, je podignuta na Nijagarinim vodopadima. Prednost ovoga je da se energija preko žica može preneti na velike udaljenosti.