Organizacija transnacionalnih korporacija i njihov uticaj na politiku države

UVOD

Svoju globalnu moć multinacionalne kompanije ostvaruju putem kontrole tri najznačajnija tržišta: tržišta roba i usluga, finansijskog tržišta i tržišta informacija.
Na taj način se pored ekonomskih procesa, kontrolišu i neekoomski procesi, kao što su: politički, kulturni, ideološki itd. Time postaje jasno zašto se transnacionalne kompanije ne ustručavaju da preduzmu sve što smatraju potrebnim da zaštite svoje monopolske interese i ubede svetsku javnost da je i ekonomski, a i svaki drugi rat, legitimno sredstvo u zaštiti slobodne trgovine, slobodnog toka kapitala, znanja, ljudi i svega ostalog što doprinosi povećanju profita.
Iza moćnih multinacionalnih kompanija stoje njihove moćne nacionalne države, koje su uvek spremne da ih podrže u “svetoj misije globalizacije”, ako treba i oružanom silom.
U tim činjenicama treba tražiti najvažnihe razloge pružanja otpora prisustvu transnacionalnim kompanijama u nerazijenim zemljama, čak i ako je ono iz ekonomskih razloga dobrodošlo.
Ekonomska i finansijska moć multinacionalnih i transnacionalnih korporacija je veća od mnogih zemalja sveta; one su ogromni finansijski centri moći sposobni da, u potrazi za resursima, jeftinom radnom snagom i neefikasnim pravnim propisima, brzo premeštaju tehnologije i kapital duž celog sveta.
Države teško mogu da određuju carinske, poreske ili kamatne stope, a i kad bi to pokušale učiniti ne bi mogle dobiti kredite od njihovog korporativnog zaštitnika (MMF-a) dok bi transnacionalne korporacije preselile novac na druga područja svetske ekonomije.
U tako strogo determinisanom odnosu su nacionalne ekonomije i država potpuno nadmašene moćima transnacionalnih korporacija. S druge strane posmatrano, multinacionalne kompanije bogatih zemalja uz pomoć lokalnih korumpiranih elita, a uz podršku Svetske banke i MMF-a, eksploatišu i uništavaju šume nerazvijenih zemalja Azije i Afrike.
Transnacionalne korporacije su svojom mrežom prekrile praktično sve zemlje, i zamenile su klasično kolonijalno prisustvo na teritorijama gde se nalazila značajna sirovinska baza i preuzele su kontrolu svih najvažnijih prerađivačkih, prometnih i transportnih tokova važnijih sirovina i roba. Zbog svoje ogromne ekonomske moći, transnacionalne korporacije su postale i moćan politički činilac koji bitno utiče na političke i vojne strategije, i na donošenje ključnih političkih odluka.
Sprega sa organima vlasti postala je toliko čvrsta da se može govoriti o punoj međuzavisnosti i simbiozi koje održavaju određeni društveni sistem. U vezi s tim, autori koji se bave međunarodnim odnosima, sa razlogom konstatuju da nije čudno da u kriznim situacijama, kada je ugrožen nacionalni bankarsko-finansijski sistem SAD, usled mogućeg bankrotstva neke od većih banaka, zaseda i inicira odgovarajuće mere Savet za nacionalnu bezbednost.

1. ORGANIZACIJA TRANSNACIONALNIH KORPORACIJA I NJIHOV ZNAČAJ NA POLITIKU DRŽAVE

1.1. Istorijat i nastanak transnacionalnih korporacija

Put ka savremenim multinacionalnim kompanijama dolazi iz dva pravca. Još u XVIII i XIX veku su se u najrazvijenijim zemljama počela pojavljivati velika i veoma moćna preduzeća, koja su, iako nacionalna, ispoljavala faktičku nezavisnost od sopstvene države i od njenih interesa.
U Velikoj Britaniji, na primer, preduzeća kao što su Istočno–indijska kompanija, Kompanija za Hadsonov zaliv i Kraljevska afrička kompanija, bila su nosioci kolonijalne ekspanzije, prodirući pre zvaničnih britanskih organa na područja na drugim kontinentima radi eksploatacije jeftinih sirovina i radne snage.
Ova su preduzeća u stvari i upravljala takvim područjima, raspolažuci i sopstvenim oružanim službenicima. Organe samih kompanija zamenjivali su zatim britanski državni organi te su takva područja stavljana pod vlast britanske krune. Slična preduzeća u SAD mnogo su duže istupala odvojeno od vlade SAD, težeći da u područjima koja su eksploatisala postavljaju i održavaju režime, čija će dužnost biti da održavaju uslove pogodne za nesmetan rad kompanije.
Po tome je naročito ostala poznata američka kompanija United Fruit, koja je do skora vršila stvarnu vlast u mnogim zemljama Srednje Amerike. I u ovom slučaju državni aparat zemlje u kojoj je bilo sedište preduzeća bio je spreman da joj priskoči u pomoć: kao što je poznato, oružane snage SAD su intervenisale u latinoameričkim zemljama kadgod su tamošnje političke snage pokušale da uvedu reforme koje bi ugrozile privilegovan položaj američkih preduzeća.