Osnovni problemi korporativne bezbednosti u neoliberalizmu

UVOD

U novije vreme bezbednost i u pojmovnom i u sadržajnom smislu beleži velike i značajne promene kao i sama društvena zajednica. Savremeno shvatanje bezbednosti karakteriše svojevrsna tranzicija njenog tradicionalnog shvatanja u ljudskom društvu, posebno u globalizaciji njegove ekonomije i životnog ambijenta, kako u nacionalnim, tako i u internacionalnim razmerama.
Najznačajniji zaokret u shvatanju i bezbednosnoj praksi nastao je krajem hladnog rata, stavljanjem čoveka u centar bezbednosnih analiza i sadržaja i proširenjem shvatanja bezbednosti na razvojna i nevojna pitanja privrednog razvoja.
Razvoj naučne misli o ovom tradicionalnom i savremenom ljudskom fenomenu doprineo je da se formira novi pristup shvatanju i promeni vrednovanja savremenih oblika ugrožavanja bezbednosti, počev od ljudskih prava i ljudskog ambijenta, pa do bezbednosti poslovnih i informatičkih sistema na Zemlji.
U nastajanju novih društvenih odnosa, znatno rasterećenih od ideoloških suprotnosti u međunarodnoj zajednici, umesto skrajnutog značaja vojnih pretnji prošireno je shvatanje „novog” spektra bezbednosnih rizika na miran i održiv razvoj ljudske vrste, proizvodnih odnosa i sektora usluga.
Novi odnosi u međunarodnoj zajednici, priroda mira i bezbednog privrednog razvoja imaju složenu, višestruko uslovljenu i međuzavisnu formu. Ona se ogleda u nužnosti koordinacije prostorno neomeđenih delatnosti u stanju bez opasnosti od obrazovanja i kulture, proizvodnje i usluga, pa do distribucije energenata i ljudskih proizvoda.
Sve delatne funkcije povezane su u neraskidivi lanac umreženih sistema i odnosa, čiji su interesi izloženi strepnjama po bezbednost materijalnog i nematerijalnog kapitala u stanju rastućih socijalnih tenzija, asocijalnih pojava u protivrečnosti transnacionalnog razvoja.
U konfiguraciji nove ideologije transnacionalnog razvoja poluge moći su u rukama velikih korporacija i nove logike bezbednosti u zatvorenom krugu, od pojedinca i njihovih porodica do nacionalne i internacionalne prakse.
Ujedno, to su i osnovni razlozi za dodatne naučne i stručne napore za inovirano pojmovno tumačenje, organizacije i funkcije bezbednosti na svim nivoima i u svim oblastima.

1. OSNOVNI PROBLEM KORPORATIVNE BEZBEDNOSTI U NEOLIBERALIZMU

1.1. O neoliberalizmu i ekonomskom neoliberalizmu

Liberalizam, i u savremenom smislu, neoliberalizam, u okviru međunarodne političke ekonornije i međunarodnih odnosa, ima dva različita značenja, naslonjena upravo na tradicionalne razlike izrneđu liberalizma devetnaestog veka i socijalnog liberalizma.
Prvo značenje originalno se izvodi iz quasi-idealističke tradicije Iiberalnog internacionalizma povezane sa legatom Vudroa Vilsona i Lige Naroda. Suverenitet drzava, kolektivna bezbednost i širenje međunarodnih zakona uključeni su internacionalni liberalizam.
Naime, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je ključni dokument u okviru ove tradicije, kao i sponzorstva u okviru UN na području razvoja, zdravstva, hrane i sl. S druge strane, međunarodni ekonomski odnosi, uređeni Bretovudskim sporazumom nakon 1I svetskog rata, u smislu promocije i regulacije rastuće otvorene međunarodne razmene (GA IT i WTO), međunarodni monetarni sistem (1MF) i ekonomski razvoj (lBRD iii World Bank), predstavljaju takođe međunarodni ekonomski liberalizam.
Faktički se posleratni sistern,tzv. ’embedded liberalism’, svodio na povezanost međunarodnog ekonomskog liberalizma sa arneričkim liberalizmom (kao i evropskom socijalnom dernokratijorn), posredstvom kejnzijanske makroekonomske politike i države blagostanja.