Reading the slender body

U kasno viktorijansko doba, verovatno po prvi put na zapadu, oni koji su mogli da prijušte da jedu dobro sistematski su počeli da uskraćuju sebi hranu u potrazi za estetskim idealom. I naravno druge kulture su držale dijetu. Aristokratsko Grčka kultura je napravila nauku o regulisanju unosa hrane u cilju postizanja samoupravljanja i moderacije. Post, usmereva na duhovno prečišćavanje i dominacija tela, bili su važan deo repertoara hrišćanske prakse u srednjem veku. Ovi oblici dijete se jasno mogu posmatrati kao instrumenti za razvoj sobstva, bilo da je to unutrašnjeg sebe, za hrišćane ili javnost, za Grke. Rituali posta i ascetizma su bili rezervisani za nekoliko izabranih, aristokratskih ili svešteničkih kasta, smatrani su sposobnim za postizanje takve izvrsnosti duha. Krajem devetnaestog veka, nasuprot, praksa upravljanja telom počinje biti preokupacija srednje klase i briga za ishranom postaje priložena u potrazi za idealizovanom fizičkom težinom ili oblikom; to postaje projekat u službi tela radije nego duše.