studenti
Mesto za uspešne studente

Sorte paradajza

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

PARADAJZ

Sistematika

  • Carstvo : Plantae
  • Divizija    : Magnoliophyta
  • Red : Solanales
  • Porodica : Solanaceae
  • Rod : Solanum

Paradajz je loza puzavica, koja naraste oko 1,5 m ili više, ako je pronađe oslonac.
Nekultivirani paradajz naraste tek 80-90 cm. U područijima sa umereno kontinentalnom klimom je jednogodišnja biljka, međutim u krajevima odakle potiče (Južna i Srednja Amerika) on je višegodišnja biljka.
Ima dva kotiledona. Raste iz sistema podzemnih korenja, te ako glavna stabljika prestane rasti, bilo zbog cvetanja ili uginuća, pomoćne (lateralne) stabljike počinju rasti iz istog korenskog sistema i razvijaju se u potpuno funkcionalne biljke.
Stabljika paradajza je pokrivena sičušnim dlačicama. Ove dlačice potpomažu proces puzanja, tako što se mogu razviti u pomoćne korenove kad god su u kontaktu sa tlom ili vlagom, naročito ako loza ima poteškoća sa prvobitnim korenom.
Paradajz ima složene listove, tako da spada u biljke sa regularnim listovima.
Međutim, neke sorte imaju jednostavno lišće, slično krompiru. Cvetovi se formiraju u grupi, sa prašnicima poredanim po rubovima, potpuno okružuju tučak u pravilnoj formaciji. Imaju svojstvo samooprašivanja.
Plod paradajza je klasificiran u grupu bobica. Stvarni plod koji se razvije iz ovarija biljke nakon oplodnje, sadrži prazan prostor u kojem se nalaze semenke i plodni sokovi.
Ova forma varira od sorte do sorte. Neke manje vrste paradajza imaju dvije ovalne praznine, druge pak 3 do 5, a treće vrlo mnogo manjih.
Semenke paradajza se dobijaju iz zrelih plodova, i da bi se sejale moraju prethodno biti osušene i fermentirane.

 

 

SORTE PARADAJZA

Kod izbora sorti najbolje je da se orijentišete prema njenoj primeni.
Paradajz sadrži niz važnih vitamina, minerala i sekundarnih biljnih materija, a posebno je značajan likopin koji paradajzu daje crvenu boju.
Pored raznih aromatičnih materija, različit odnos šećera i voćne kiseline stvara neuporediv ukus koji je tipičan za određenu sortu.
Sorte paradajza nastale na bazi rezistentnog divljeg paradajza gotovo su duplo skuplje od nekalemljenih, ali rastu bujno i imaju za trećinu više prinosa. Sve je omiljenije uzgajanje paradajza u saksijama i žardinjerama.
Bujnorastuće sorte sa kasnim sazrevanjem ploda nisu pogodne za takav način sadnje, ali većina mini i koktel-paradajza na terasi rađa slatke plodove koji su vrlo ukusni u salatama.
Žbunastorastući paradajz na balkonu, kao što je „Rotkäppchen” ili „Vilma”, pogodan je za uzgoj u visećim saksijama.

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ključne reči Ključne reči: ,

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.