Vodeće i prateće sorte šjive

Šljiva se među voćkama nalazi po proizvodnji na devetom mestu u svetu, a među listopadnim voćkama ona je na četvrtom mestu. Dolazi posle jabuke, kruške i breskve.Šljiva je voćka severne Zemljine polulopte. Azija je kao kontinent najveći proizvodač šljive, a nju prate Evropa i Severna Amerika.
Ona odlično uspeva i dobro rađa na brdsko-planinskom prostoru Srbije i Crne Gore (200 do 700 m nadmorem). Relativno se lako razmnožava (izdanci i kalemljenje) i dosta brzo prorodi.
Sveži plodovi šljiva stoje stanovnicima severne Zemljine polulopte na raspolaganju od sredine juna do kraja septembra. Oni hrane i okrepljuju, a služe i kao lek. Vodom koju sadrže čovek može da ugasi žeđ, a šećeri služe kao odličan energetski izvor. Celuloza podstiče rad creva, a pektini doprinose zaštiti od arterioskleroze i infarkta. Mineralne supstance i organske kiseline regulišu pH krvi. Plod šljiva bogat je kalijumom, pa snižava krvni pritisak. Vitamini, enzimi i biljni hormoni imaju značajnu zaštitnu, dijetetsku i terapeutsku vrednost.