Agresija i agresivnost

Razumevanje agresije oduvek je bio, a danas je , izazov za sve one u nauci, politici, umetnosti koji izučavaju ponašanje pojedinca i grupa. Verovatno najteži, ali osnovni problem šta treba podrazumevati pod rečju agresija ili agresivnost – izgleda nigde u svetu još nije uspešno rešen, pa su zbrke oko toga pojma, semantičko-lingvističke prirode, razlog što još postoji nerazumevanje i međusobno mimoilaženje, čak i onda kada se o tom pojmu raspravlja naučno i na skupovima koje vode odlični stručnjaci iz psihologije, psihijatrije ili sociologije.
Agresivno ponašanje je vrlo složena pojava koja se uglavnom manifestuje kao nagon, ljutnja i napadanje na osobu ili teritoriju. Agresivnost je osobina ličnosti da se prema svojoj okolini odnosi razorno i neprijateljski. S obzirom da se odnosi na veliki opseg ponašanja, mora se pretpostaviti da nastaje iz strukturalnih odnosa ličnosti, da je jako postojana, ali da nije trajna osobina, i da se određenim terapijama može menjati.
S obzirom da je agresija jedan od oblika ljudskog ponašanja, ona spada u socijalne motive, odnosno, jedan od socijalnih motiva je i agresivni motiv. Socijalni motivi pretpostavljaju neposredan kontakt sa drugima i mogu biti prosocijalni i antisocijalni. Agresija je antisocijalni motiv.