Amortizacija osnovnih sredstava

UVOD

Amortizacija je proces postepenog umanjenja duga kroz placanje u ratama uvecanim za interes, umesto placanja odjedanput.
Sa racunovodstvenog aspekta pojam amortizacije podrazumeva smanjenje vrednost i stalnih sredstava preduzeća usled njihovog trošenja, za onoliku vrednost koja se dobija po osnovnoj metodi amortizacije sredstava.              Procenat se obicno racuna na godišnjem nivou po osnovnom obrascu: (nabavna vrednost sredstava x %) : 100. Ova dobijena vrednost se pripisuje na godišnjem nivou, tj. jednoj poslovnoj godini, a preduzece odreduje koliki ce biti procenat amortizacije kao množilac nabavne vrednosti sredstva. Amortizacija takode predstavlja jedini rashod koji ne izaziva odliv novca iz preduzeca.
Amortizacija je više znacan pojam:
1. u finansijama se koristi za oznacavanje otplate dugova (amortizacija duga);
2. u menicnom pravu oznacava postupak poništenja menice na zahtev vlasnika (ako je izgubljena);
3. amortizacija oznacava i gašenje vrednosti nekih vrednosnih papira (otplacivanje);
4. u knjigovodstvu amortizacija je postupak postupnog umanjivanja vrednosti imovine preduzeća (uz istovremeno prenošenje te vrednosti na odgovarajuce potražne racune)

PODELA I CILJ AMORTIZACIJE

U finansijama se koristi u značenju otplate dugova (amortizacija duga) u meničnom pravu  oznčava  postupak poništenja menice  na zahtev  vlasnika (ako  je izgubljena) amortizacijom se naziva otplata gašenja vrednosti nekih vrednosnih papira (otplaćivanje).

Kad  je reč o  osnovnom sredstvu (dugotrajnoj  imovini) za koje se smatra da je fizički ili ekonomski potrošeno, osnovna joj je namena da osigura finansijska sredstva bar u iznosu da omogući zamenu postojećih osnovnih sredstava. Uobičajeno je razlikovati funkcionalnu (fizičku) ekonomsku amortizaciju. Preduzeće  u  procesu  poslovanja troši  kratkotrajnu (obrtnu) i dugotrajnu (osnovnu) imovinu.

Kratkotrajna imovina se utroši  uglavnom ujednom proizvodnom ciklusu  i ona  svom svojom supstancom ulazi u sastav novog proizvoda  te tom prilikom prenosi  i  svoju  ukupnu vrednost u novi proizvod. Trošenje dugotrajne imovine u proizvodnom ciklusu troši se na drugi način. U proizvodnom procesu dugotrajna imovina ne menja svoj mehanički  (fizički) oblik, hemijski sastav, nit iprenosi svoju ukupnu vrednost u jednom proizvodnom ciklusu  na novo proizvedene proizvode.

Dugotrajna  imovina u  proizvodnom  ciklusu  se postupno troši. To trošenje  vremenom smanjuje njenu proizvodnu i upotrebnu vrednost.
Dugotrajna  imovina postupno gubi od svoje  prvobitne, odnosno  nabavne vrednosti, a delovi te vrednosti utrošene u proizvodnji prenose se na novoproizvedene proizvode.
To postupno smanjenje vrednosti  dugotrajne imovine smanjuje  njenu vrednost. Smanjenje realne vrednosti dugotrajne imovine bilo fizičkim trošenjem ili ekonomskim zastarijevanjem  naziva  se amortizacija. Svaki  novoproizvedeni  proizvod, svaka jedinica proizvoda  i usluga snosi odgovarajući deo trošenja zgrada, brodova, i opreme, jer  kao što  vrednost utrošenog materijala i rada ulazi u novoproizvedeni proizvod i postupno smanjenje vrednosti  dugotrajne imovine, tako i  to ulazi  u vrednost      novoproizvedenih proizvoda  i  obavljenih usluga.