Odlomak

Uvod
Berza prestavljainstitucionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini članovi obavljaju robnu razmenu ili transakcije hartija od vrednosti, a u cilju sticanja dobiti, i mesto gde se na osnovu njihove ponude i tražnje vrši vrednovanje hov. Drugim rečima, berza predstavlja prostor na kome se trguje dugoročnim finansijskim instrumentima.
Reč koja označava lokaciju za specifičnu funkciju trgovine, u srednjevekovnoj Holandiji bila je ime familije Van der Burse, u čijoj je zgradi obavljana trgovina vrednosnim papirima. Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specificnim oblikom inkorporacije, odnosno one su neprofitne institucije, u vlasništvu države, ili učesnika u trgovini. One su ustanove sa javnim ovlašćenjima, odnosno mogu donositi obavezujuća pravila trgovine za učesnike i vršiti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.
Berze mogu bitirobne, produktne, efektne i mešovite. Produktne berze su one na kojima se vrši prodaja odredenih vrsta roba kao što su poljoprivredne, industrijske i dr. robe; na efektnim berzama se obalja promet trgovačkih efekata, odnosno hartija od vrednosti kao što su akcije, obveznice koje emituje država, menice, valute pojedini zemalja. Mešovite berze predstavljaju kombinaciju robnih i efektnih berzi, gde se istovremeno trguje i robom i hartijama od vrednosti.
U svetu se pojavljuju specijalizovane robne berze koje su specijalizovane za tačno određene robe.
Amsterdamska berza (engl. Amsterdam Stock Exchange – ASE) je najstarija berza na svetu i najveća berza u Europi za opcije, osnovana 1611. godine. To je privatno udruženje koje je u opcijsku berzu preraslo 1876. godine.
Osnivači su i kotiraju na Berzi Philips, Royal Duch, Unilever i AKZO – poduzeća poznata na engleskom i severnoameričkom tržištu, koja su uticala na njn međunarodni karakter.
Amsterdamska berza tradicionalno je pod međunarodnim uticajem, koji proizlazi iz relativnog posebno niskog prosečnog odnosa tečaja/dobiti, kao i iz vlastitih dividendnih isplata za deonice poduzeća koja kotiraju na Berzi.
1.BERZA

1.1 Šta je to berza?

Berza je mesto na kome se kupuje i prodaje, prvi je odgovor koji se skoro uvek čuje na pitanje „Šta je to berza?“ Naravno, ovaj odgovor je tačan, ali je i toliko i širok, ako je drugaciji i mogao da bude. Po čemu bi se, onda, berza razlikovala od pijace, ili bilo koje prodavnice, ili od tržišta u celini? A upravo u toj razlici leži suština kao institucije. Razlika se sastoji u tome čime se trguje i kako se trguje. Predmet trgovine, da bi se njime moglo trgovati bez uzorka, mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Kod novca i hartija od vrednosti ništa lakše. Sa robom je već drugačije – standardizaciji su podložne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade. Finalnim proizvodima, zbog njihove raznolikosti, ne može se trgovati na razvijenim berzama. Odsustvo uzorka iz trgovine, zbog čega je nužno došlo iz potrebe za što jednostavnijim procesom trgovine, kako bi se kapital što brže obrtao, a zahvaljujući tipizaciji i standardizaciji predmeta trgovanja, vodi nas do odgovora na sledeće ključno pitanje po kome se berza razlikuje od drugih tržišnih institucija. Na berzi se dakle, trguje na reč. Ova reč je svojevremeno bila obezbedena poverenjem, ugledom maloprodajnih trgovaca koji su učestvovali u berzanskim transakcijama, i koji su se svi međusobno poznavali. Razvitkom trgovine ovo „poverenje“ se institucionalizuje i biva zamenjen mrežom pravila po kojima se trguje (uzansama), a koje svako ko želi na berzi da trguje, mora unapred da ih prihvati. Tako smo došli do odredenja berze kao mesta na kome se trguje, ali tipiziranom robom i po unapred utvrdenim pravilima.

1.2 Mesto trgovanja

Definicija berze sadrži tako tri osnovna elementa: mesto na kojem se trguje, predmet trgovanja i način trgovanja. Prvi element, mesto trgovanja, razvijao od tržnice do globalne elektronske mreže. Početak je bio isti, od antike do novog veka, kada su trgovci otvoreni prostor gradskih trgova i sajmišta zamenili prvo gostionicama, a zatim i posebnim zgradama. Sve do pocetka 20. veka, za svaku berzu mogla se kao sinonim upotrebiti adresa zgrade u kojoj je smeštena. Uvek na istom mestu i u isto vreme, bilo je pravilo koje pratilo berzansku trgovinu.
Nagli razvoj kompjuterske tehnologije dozvolio je, od početka sedamdesetih godina prošlog veka, da se pomenuto pravilo počne zamenjivati novim: stalno i svuda. Kako bi svojim clanovima obezbedile što povojnije uslove za poslovanje, razvijene berze pocele su da se povezuju kompjuterskim vezama, koje su dozvolile da se svake od njih može trgovati na bilo kojoj drugoj berzi koja se nalazi u mreži. Jedna od poznatijih berzanskih mreža je GLOBEX, koju su stvorile dve čikaške i po jedna pariska i londonska berza, a čiji je pun naziv: Globalna berza, govori sam za sebe

No votes yet.
Please wait…

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese