Analiza energetskih aspekata kod izbora građevinskih materijala

Odnos čoveka prema okolini pre industrijske i tehnološke industrije i njenog daljeg prostperiteta bio je usmeren prilagođavanju čoveka prirodi i životu u harmoniji sa njom. Međutim, posledice post industrijskog razvoja, sa nemilosrdnim iscrpljivanjem prirodnih resursa kao i neodgovarajućeg načina gradnje objekata, doprinele su da je u velikoj meri narušeno i zagađeno prirodno okruženje tako da se dovodi čak u pitanje i opstanak čoveka na Zemlji.
Građevinarstvo je oblast koja u najvećoj meri trajno menja strukturu i izgled zemljine površine. Pored pozitivnih efekata kojima se uređuju i oplemenjuju pojedini predeli (saniranje klizišta, uređivanje vodotokova, sprečavanje erozija), građevinske aktivnosti su često veliki uzročnici zagađivanja životne sredine. Ono se ispoljava u svim fazama: u toku proizvodnje građevinskih materijala, u toku građenja, u toku eksploatacije i održavanja objekata, kao i nakon njihovog rušenja i uklanjanja.
Nekontrolisana i „divlja“ gradnja može da ima kao posledicu i vizuelno narušavanje prostora u kome ljudi žive i rade. Poseban oblik zagađenja životne sredine usled improvizacije i neznanja u oblikovanju objekata nepovoljno utiče na raspoloženje i stanje duha ljudi.
Principi „održivog“ projektovanja, „održive“ ili „ekološke“ arhitekture podrazumevaju izgradnju objekata uz poštovanje sledećih principa:
• upotreba građevinskih materijala koji nisu štetni za okolinu;
• postizanje energetske efikasnosti objekata;
• upravljanje otpadom građevinskih materijala tokom proizvodnje i ugradnje.
Održiva gradnja podrazumeva efikasnu upotrebu građevinskih materijala, estetsku i racionalnu izgradnju stambenih i infrastrukturnih objekata. Koncept održive gradnje se zasniva na pet eko principa:
• pametno projektovanje (oblik zgrade, lokacija, orijentacija, konstrukcija, izolacija);
• upotreba ekoloških materijala (lakoobnovljivi materijali, reciklirani, dugotrajni, materijali koji nisu štetni za životnu sredinu);
• energetska efikasnost (upotreba manje količine energije za obavljanje iste količine posla);
• racionalna potrošnja vode (sakupljanje kišnice);
• zdrava životna sredina (pažljiv izbor materijala koji nisu štetni po zdravlje ljudi).
Koristi održive gradnje jesu:
• finansijska ušteda sa smanjenjem računa za grejanje, hlađenje i električnu energiju;
• komfornije i kvalitetnije stanovanje;
• duži vek zgrade;
• odgovoran odnos prema životnom okruženju, smanjenje emisije štetnih gasova, smanjenje uticaja na klimatske promene.
Pojam energetska efikasnost se susreće sa dva moguća značenja od kojih se jedan odnosi na uređaje a drugi na mere i ponašanja. Energetska efikasnost nikako nije uskraćivanje energije zarad očuvanja resursa već ona predstavlja racionalniju potrošnju energije usled normalnog načina života.
Energetska efikasnost u zgradarstvu podrazumeva proračunatu ili izmerenu (stvarno potrošenu) količinu energije koja je potrebna kako bi bile zadovoljene energetske potrebe koje odgovaraju uobičajenom načinu korišćenja zgrade i koje uključuju pre svega energiju za grejanje, hlađenje, ventilaciju,pripremu sanitarne tople vode i osvetljenje.
Mere energetske efikasnosti se primenjuju u cilju smanjenja potrošnje energije, bez obzira da li je reč o tehničkim ili netehničkim merama, ili o promeni ponašanja, sve mere podrazumevaju isti ili viši stepen ostvarenog komfora i standarda.
Najčešće mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja gubitaka energije i povećanja energetske efikasnosti su:
zamena neobnovljivih energenata obnovljivim;
zamena energetski neefikasnih potrošača efikasnim;
izolacija prostora;
zamena dotrajale stolarije;
ugradnja mernih i regulacionih uređaja za potrošače energije;
uvođenje tarifnih sistema od strane distributera koji će podsticati štednju energije;
kontrola ulaska sunčeve svetlosti i toplote u prostor.