Posebni problemi u arhitekturi – Ostecenje betona

1.0. UVOD
Tema ovog rada je oštećenja betona i betonskih elemenata. U okviru nje biće reči o vrstama i uzrocima zbog kojih dolazi do oštećenja gradjevina, kako ih ukloniti i sanirati, i kako da se objekat sačuva i zaštiti od propadanja.
Duže vreme se smatralo da je vek upotrebe armirano betonskih konstrukcija neograničen. Ta teorija je proistekla iz činjenice da se čvrstoća betona tokom vremena povećava i da je pritom čelik u betonu zaštićen od korozije.
Svaka gradjevina ima svoj vek trajanja, gde ona čak i u idealnim uslovima ona stari zajedno sa materijalima od kojih je sagradjena. Oštećenja koja se vremenom javljaju na objektu mogu biti različita, izazvana delovanjem čoveka ili prirodnih sila i pojava. Višegodisnjom eksploatacijom i promenama u načinu korišćenja objekta dolazi do gubitka prostorno-funkcionalne vrednosti objekta, i pritom zbog niza faktora iz unutrašnje u spoljašnje sredine dolazi do oštećenja same konstrukcije objekta.
U cilju očuvanja sigurnosti objekta i obezbedjivanja dužeg veka trajanja objekta potrebno je stalno praćenje stanja, i sva oštećenja koja se pojave moraju se na vreme uociti i primenom odgovarajućih konstruktivnih mera otkloniti.

2.0. UZROCI OŠTEĆENJA BETONA
Osim stalnih(1) i promenljivih(2) opterećenja koja deluju na armirano-betonsku konstrukciju, postoji i niz drugih delovanja iz spoljašnje sredine koja mogu značajno da utiču na trajnost, sigurnost i stabilnost konstrukcije. Do toga najčešće dolazi jer se prilikom dimenzionisanja ne pridaje dovoljan značaj spomenutim delovanjima, greškama pri izvodjenju i neredovnom odrzavanju konstrukcija.
Oštećenja koja se javljaju na objektu mogu se različito definisati. Uzroci zbog kojih dolazi do njih su različiti, ali su oštećenja često veoma slična. Pod oštećenjem objekta podrazumevaju se sve negativne promene svojstava gradjevinske konstrukcije, elemenata, nezavisno od uzroka koji ih je izazvao. Najčesće se mogu prepoznati po fizičkom ispoljavanju, stvaranje pukotina, lomljnje ili mrvljenje dela konstrukcije, sleganja i kretanja dela objekta.
(1) Stalna opterececenja predstavljaju delovanja za koja se predpostavlja da ce delovati na konstrukciju tokom celog veka trajanja, sa promenama zanemarljivim u odnosu na sredisnu vrednost. U ova opterecenja spadaju: sopstvena tezina nosece konstrukcije, tezina nenosecih elemenata, obloga, instalacija …
(2) Promenljiva opterecenja predstavljaju delovanja koja ce verovatno delovati tokom vremena na objekat i bice promenljivog intenziteta. U ova opterecenja spadaju vetar i sneg.
Delovanja iz spoljašnje sredine koja izazivaju oštećenja armirano betonskih konstrukcija mogu se podeliti na:
• Mehaničko delovanje
– udar,
– preopterećenja,
– sleganja,
– ekplozije,
– ciklicna opterećenja;
• Hemijsko delovanje:
– alkalno (agregatne reakcije),
– agresivni uzročnici (sulfati, meka voda, soli);
• Biološki uzroci :
– školjke,
– bakterije;
• Fizički uzroci :
– zamrzavanje – odmrzavanje,
– toplota (požar, toplotna ne kompatibilnost cementa i agregata),
– vlaga (prodor i gubitak vlage – posledica skupljanje),
– kristalizacija soli,
– erozija,
– trošenje.
2.1. MEHANIČKA DELOVANJA
Oštecenja koja se javljaju usled mehaničkih dejstva mogu imati različite oblike. Najčešće se dešavaju usled prekomernih i iznenadnih opterećenja za koja konstrukcija nije bila projektovana. Pomeranja stubova, temelja, potpornih zidova mogu biti rezultat pritiska tla, vode ili drugih dejstva, sto dovodi do globalne nestabilnosti konstrukcije. Usled zemljotresa, udara ili sudara vozila, brodova, plutajućih drveća ili leda nastaju teška oštećenja na konstrukcijama mostova. Usled prirodnih nepogoda kao što su poplave, potresi, klizišta, odroni, požar, takodje mogu izazvati oštećenja.
Zemljotres predstavlja iznenadno opterećenje na betonsku konstrukciju. U zavisnosti od jačine zemljotresa moze doći do manjih ostećenja, pa cak i do potpunog urušavanja objekta. Zemljotresom mogu naknadno biti izazvani požari, poplave i druge prateće pojave koje dodatno mogu oštetiti betonske elemente.