Uvod u arhitekturu

 
UVOD

Reč „ARHITEKTURA“ nastaje od grčkog „arhi“ (prvo, početak, prvenstveno), i „tektonikos“ (graditelj, konstruktor, neimar), i kao što to najčešće biva – susret ove dve reči pojačava smisao svake od njih ponaosob, i postiže se neočekivano mnogo. Ovde „Arhi“ od „tektonikosa“ pravi mnogo više nego što bi to bilo da je u pitanju obično građenje – pa tada „građevina“ postaje „prvograđevina“; i to zbog toga što prestaje da bude samo korisni (ulitilarni) prostor, i u njoj se javlja lepota kao sastavna, ali i neizostavna dopuna graditeljskog gesta. Arhitektonska dela često predstavljaju kulturne ili političke simbole, kao i umetnička dela. Istorijske civilizacije se karakterišu svojim dostignućima u arhitekturi. Arhitektura služi da ispuni neke osnovne ljudske potrebe, i nastaje u skladu sa mogućnostima i potrebama ljudi.
Arhitektura, da bi to stvarno bila, mora zadovoljiti tri osnovna zahteva: ona mora imati smisao, tj zadovoljiti funkciju ili svrhu svog postojanja, zatim mora biti tehnički adekvatna u smislu materijalizacije, i na kraju, mora biti u skladu sa estetskim, moralnim i kulturnim nazorima koji preovlađuju u društvu.
Određeni pojmovi se stalno ponavljaju i na nov način realizuju pri projektovanju građevina, nezavisno od stila i epohe:
Prostor: Definicija, dimenzije, položaj, realizacija i formalno oblikovanje prostora su najbitniji zadatak arhitekture.
Forma: Oblik arhitektonskog dela, njegova skica, forma i veličina, su aspekti koji nisu jednostavno izvedeni iz funkcije. Nacrt nikada nije direktna posledica zadatih parametara. Tu postoji uvek komponenta estetske i formalne organizacije. Kako će građevina izgledati iz određenog ugla? Koje boje i materijali su najpogodniji? Sve ovo leži u domenu projektanta-umetnika.
Funkcija: Dobro funkcionisanje jedne građevine je osnovna svrha arhitekture. Ovo podrazumeva tehničko funkcionisanje arhitektonskog dela u praksi, ali i estetske i druge funkcije koje ono treba da ispuni. Arhitektura je jedna od retkih umetnosti (uz dizajn), koja pored estetske vrednosti ima i upotrebnu vrednost, i stoji uvek na razmeđi umetnosti i funkcije.
JOŠ O ARHITEKTURI

Arhitektura je takođe i kompromis materijala, funkcije, konstrukcije, i ostalih mogućih ograničenja… Svakako se podrazumeva da projektant mora ispuniti mnoga očekivanja korisnika, mora da postavi solidan krov na zgradi koji ne propušta vodu, (u narodu se kaže: krov curi), zidovi moraju biti dobro dimenziosani i pravilno postavljeni, prostorije moraju ispunjavati tražene uslove korisnosti, električne instalacije moraju biti sigurne i funkcionalne, instalacije za vodu i kanalizaciju moraju besprekorno da obavljaju svoju ulogu u zgradi itd. Sve te probleme razume i objedinjuje u celinu jedino arhitekta, ali njegova briga doseže i mnogo više, jer nikako ne treba zaboraviti; u toj građevini mora biti i lepote.
Široko postavljeni zahtevi koji su prethodno pomenuti, povezuju arhitekturu sa nizom drugih disciplinu. Arhitektura je vezana za mnoge tehničke grane, za industriju, ali je vezana i za forme i načine mišljenja, za verovanja ili drugim rečima za sve ono što predstavlja civilizaciju u jednom momentu razvoja.