Odlomak

Банке представљају највећу и најзначајнију групу финансијских институција. Појам банка води порекло од латинске речи „banca“ што значи клупа или „сто за размену новца“. Банке су, дакле, институције које прикупљају слободна новчана средства (депозите), одобравају кредите и обезбеђују трансакциони новац (плаћања).

Почетак банкарства везује се за Средњи век на подручју северне Италије, иако поједине елементе банкарства можемо наћи и у античкој Грчкој и Риму, када је банка била важна у функцији мењачнице новца, посредовања и чувања новца, а те послове су уствари обављали храмови уз заштиту владара. Сличне послове обављали су сумерски свештеници 3000 година п.н.е., као и вавилонски свештеници. Вавилонци су познавали послове депоновања новца, мењачке послове, посуђивање новца уз камату и вршење исплата на рачун комитента. У почетку су стари банкари само чували туђи новац без права да га употребе, да би након што су схватили да њихови депоненти дуже време не траже свој новац, они су почели да дају од тог новца зајам уз камату, док су истовремено и својим депонентима плаћали одређену камату за економску употребу њихових депозита. Тако су се развили први банкарски послови и посредничка улога банке.

Савремене дефиниције појма банке у економској теорији узимајући у виду настанак, развој и концепцију банке, дају следећу дефиницију исте:

„Банка је специфичан привредни и тржишни субјект (sui generis предузеће), која, на бази пренетих овлашћења и поверења, посредује у трансферисању туђих средстава (пре свега на кредитној основи), обављајући све новчане, депозитне и кредитне трансакције између финансијски суфицитарних и финансијски дефицитарних трансактора, вршећи при томе секундарну емисију новца уз испољавање високог степена професионалности, организованости и адаптираности на промене у друштвено-економском окружењу, што доприноси максимизацији сопствене микроекономије и оптимизацији коришћења финансијских средстава у макроекономији.“

Последњих година улога банке се значајно мења, ради чега се мења и схватање о суштини банкарски послова. Главни елементи утицаја на ове промене су токови интернационализације и глобализације, повећање броја финансијских услуга, подизање нивоа конкуренције, техничко технолошки развој итд.

Појам банкарских послова

Банке су трговински субјекти, те су стога и банкарски послови објективни трговачки послови.

Банкарски послови су посебна врста правних послова у робно новчаном промету где се општа начела и принципи робно новчаног промета примењују и када су у питању банкарски послови, ако за те послове нису предвиђена посебна правила. Послови робног промета и банкарски послови спадају у ширу категорију послова правног промета којима се регулише циркулација робе и новца.

Банкарски послови представљају послове које банке обављају по правилима банкарске струке. Банкарским пословима се сматрају сви послови између банкарских организација, код којих су оба субјекта банкарске организације. Банкарски послови су и они послови код којих је само један субјекат банкарска организација, а други субјекат у послу, домаће или страно физичко или правно лице.

Такође, у тим пословима, уместо банке, могу да учествују и други овлашћени субјекти, али се и тада на те послове примењују правила банкарског пословања. Зато банкарски послови нису само банчини послови или само послови са банком, јер се они обављају по банкарским правилима пословања и онда када се као субјект не појављује банка. Ти послови имају за предмет новац, хартије од вредности и одређене услуге које банке (и други овлашћени субјекти) пружају својим клијентима.

У банкарске послове спадају разне врсте послова којима банке прикупљају слободна новчана средства и стављају их на располагање заинтересованим лицима, послови које банка обавља у вези са плаћањем, кредитирањем и обезбеђивањем плаћања.

Клијенти банака су различити, према трајању пословних односа су стални и повремени клијенти, према томе да ли дају новац банци или узимају новац од банке, повериоци и дужници. Овде је веома важна кредитна способност клијената.

Банкарски послови су специфични не само у погледу субјеката ових послова, већ и са аспекта писмене форме у којој се закључују, типизирани и масовни уговори банкарског права. Слобода уговарања код банкарских послова углавном се своди на одлучивање да ли приступити или не поједином типу, стандарду уговора или општих услова пословања банкарских организација.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Pravo

Više u Seminarski radovi

Komentari