Odlomak

Carinom se smatra dažbina (posredni porez), koji se naplaćuje na uvoznu robu u vidu određenog novčanog iznosa, a po utvrđenim carinskim stopama u Carinskoj tarifi, bilo u cilju zaštite domaće privrede, fiskalnihm socijalnih I drugih razloga. Cilj carine nije da poveća državni prihod, već zaštita domaće proizvodnje, naročito one koja tek počinje da se razvija.

Carine predstvljaju stabilan i dugoročan instrument regulisanja spoljne trgovine i zaštite domaćeg tržišta. U većini zemalja carinska tarifa se propisuje zakonom. Carinska tarifa ne može da se menja od slučaja do slučaja i prema trenutnoj potrebi kao drugi instrumenti spoljnotrgovinske politike.

Propisi državnih organa o tretmanu robe koja prelazi državnu granicu nezavisno od toga da li se radi o robi koja se uvozi ili izvozi nazivaju se carinskim tarifama. Carinske tarife omogućuju svim potencijalnim korisnicima precizno ukalkulisavanje carinskih opterećenja u cenu koštanja ili cenu finalne robe.

Carinska tarifa je sređeni, sistematizovan spisak roba sa carinskim stopama. Reč tarifa potiče iz arapskog jezika i označava „cenovnik“- spisak cena pri obavljanju određenih usluga.[1]

U užem smislu sastoji se od naimenovanja robe po nomenklaturi, carinskih stopa, pravila za razvrstavanje robe prema carinskoj tarifi i tarifnih brojeva. Opis određene robe u tarifi sa svim karakteristikama kojima se jedna roba razlikuje od druge predstavlja takozvano naimenovanje u carinskoj tarifi. Sva roba u carinskoj tarifi je klasifikovana u veće ili manje delove: odeljke, glave, razdele i tarifne brojeve. Nadalje tarifni brojevi se dekomponuju na podbrojeve, tačke, podtačke i stavke.

Postoji više načina za klasifikaciju robe u carinskim tarifama: po azbučnom redu naziva roba, po visini carinske stope, po poreklu robe, po stepenu obrade robe itd.

Redni broj po kome je određena roba naimenovana u carinskoj tarifi naziva se tarifni broj. Ukoliko naimenovanje obuhvata više vrsta slične robe onda se radi o opštem naimenovanju. Kada naimenovanje obuhvata jednu vrstu robe koja se po pravi

[

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Saobraćaj

Više u Trgovina

Komentari