Carinsko-upravni postupak

Царињење робе је најважнији и најсложенији институт царинског поступка. Основни циљ царињења робе јесте да се утврди износ царине и други увозних дажбина за робу која се увози и да се наплате те дажбине. Поред наплате царине и других увозних дажбина, при царињењу робе обезбеђује се спровођење прописа којима је регулисан увоз робе.

Сложеност царињења робе резултира из чињенице да се при царињењу примењује читав низ прописа којим се регулише не само царински него и спољнотрговински, девизни и порески систем. Царињење робе карактеришу не само бројни и компликовани материјално правни прописи који се у том поступку примењују него и сложена процедура.Грешке које подносиоци декларације начине могу бити у неким случајевима третирани као прекршаји за које су прописане високе новчане казне. Пропусти царинских органа учињени у поступку царињења робе веома се тешко исправљају и могу имати озбиљне последице за одређене организације рада.

Поступак царињења робе по правилу покреће се по захтеву странке. Роба се царини по службеној дужности само у случају:

• ако је царинска роба стављена у слободан промет пре спроведеног царинског поступа и наплате царине и других увозних дажбина;
• ако се привремено увезена роба отудји, не врати у иностранство, да другом на употребу или употреби у друге сврхе, а не у сврхе због којих је привремено увезена;
• ако се решењем о прекршају не одузме роба, односно ако је прекршајни поступак обустављен или се поступак не може водити због тога што је учинилац непознат или недоступан надлежним органима или због постојања других законских сметњи.

Царињење робе по захтеву странке састоји се из следећих фаза:

• пријем царинске декларације
• преглед робе
• сврставање робе по царинској тарифи и другим тарифама
• утврђивање царинске основице;
• утврђивање износа царине и других увозних дажбина које терете робу на увозу
• наплата царине и других дажбина