Dividende naspram kapitalnih dobitaka

Tržišna vrednost bilo kog sredstva jednaka je sadašnjioj vrednosti očekivanih budućih priliva novca. Kada se u razmatranje uzmu i porezi , tržišna vrednost biće determinisana diskontovanim novčanim tokovima nakon oporezivanja.
Različiti poreski tretmani kapitlnih dobitaka u odnosu na dividende mogu uticati na prinos investitora , a time i na tražnju dividendama.
Porezi mogu uticati na odluke menadžera o plaćanjima dividendi sa ciljem maksimiziranja vrednosti za vlasnike, a čime oni utiču i na ponudu dividendi. Da ne postoje poreske razlike u tretmanu , kapitalni dobici bi imali značajnu prednost u odnosu na dividende.
Porez na kapitalni dobitak se ne plaća na nerealizovane dobitke , odnosno plaća se tek nakon prodaje akcija, ukoliko je prodajna cena akcija veća od nabavne. Racionalni investitori bi mogli, u tom slučaju, selektivno prodavati hartije od vrednosti iz svog portfolia, npr. one kod kojih nema kapitalnih dobitaka ili se javlja kapitalni gubitak.
Odlaganje kapitalnih dobitaka podrazumeva dugoročno investiranje. Ukoliko bi investitori imali potrebu da finansiraju trenutnu potrošnju, to bi moglo biti u suprotnosti sa strategijom odlaganja poreza. Problem bi se mogao rešiti prodajom lošijih akcija iz portfolia, odnosno onih koje ostvaruju kapitalne gubitke.