Finansijski sistem

UVOD
Osnovno obeležja finansija
Pojam finansija potiče od latinske reči finantio koja označava bilo koje plaćanje. Finansije znače novčanu stranu svakog privrednog posla i novčanu stranu svih tokova nacionalne i globalne ekonomije. Finansije u širem smislu posmatraju sve poslove koje u svom sastavu imaju novac. Finansije u užem smislu posmatraju način formiranja prikupljanja i trošenja novčanih sredstava.Finansijski sistem ima tri funkcije: da obezbedi mehanizme i instrumente za konstantnu mobilizaciju i koncentraciju novčanu akumulaciju, da osigura racionalnu i efikasnu alokaciju kapitala u granicama nacinalne ekonomije, da finansira privredu i stranovništo.

Osnove i priroda finansija
Finansije kao zaokružena finansijska disciplina nastaju pojavom i razvojem robne proizvodnje i ndelovanja zakona vrednosti, odnosno nastajanjem novca kao opšteg ekvivalenta. U osnovi finansijskog sistema nalaze se: 1) finansijska štednja kao finansijska osnova ekonomskog i finansijskog sistema, pri čemu se štednja javlja i ostvaruje u obluku novca; 2) osnovni tokovi transferisanja štednje; 3) finansijske institucije za transferisanje štednje; 4) finansijska tržišta koja omogućavaju promet finansijskih instrumenata. U institucionalnom smislu banke predtsvljaju najvažnije institucije finansijskog sistema a u funkcionalnom smislu banke se javljaju kao finansijski posrednici između finansijsko suficitnih i finansijski deficitnih transaktora i sektora.

Institucije i mehanizmi finansijskog sistema
Finansijski sistem je sastavni deo privrednog sistema koji se sastoji iz više elemenata pomoću kojih treba da se omogući nesmetan tok finansijskih sredstava u jednoj društveno-ekonomskoj zajednici. Najvažniji elementi finansijskog sistema su: 1) finansijsko tržište, finansijske institucije i 3) finansijski instrumenti. Podele finansijskih tržišta: 1) sa aspekta lokacije(lokalna, nacionalna i internacionalna); 2) sa aspekta nacionalne ekonomije (interna i eksterna);

Finansijske organizacije
U okviru finansijskog sistema postoje razni oblici organizacije finansijskih institucija, tj. Posrednika između kreditora i debitora. To su institucije koje su specijalizovane za kreiranje finansijskih instrumenata i aktiviranje odgovarajućih mehanizama. Osnovni zadatak finansijskih institucija je da ostvari kontinuirano povećanje efikasnosti i racionalnosti poslovanja sa makro i mikro stanivišta i da se smanje rizici u poslovanju. Postoje tri osnovna tipa finansijskih institucija: kreditne institucije, institucionalni investitori i berzanske firme (investicione banke).

 
Finansijki mehanizam privrede
Pri istraživanju procesa finansiranja i kreditiranja privrede traba poći od finansijkih tokova, posebno u tržišnoj privredi sa razvijenim finansijskim tržištem. Znamo da u svakoj privredi postoje odredjeni sektori izmedju kojih se vrši cirkulacija novca i štednje. Sektori sa viškom štednje u odnosu na investicije odredjenim mehanizmom prenose višak štednje na sektore kod kojih se javlja manjak štednje u odnosu na investicije. Finansijski posrednici na taj način posreduju u prenošenju novca i štednje sa suficitarnih na deficitarne sekore. Pri tome je i monetarni sistem često direktno povezan sa sektorima sa deficitima i finansijskim posrednicima. Imamo dva načina finansiranja privrede: mehanizam samo finansiranja, finansijsko tržište, fiskalni sistem finansiranja ali on ima druge zakonitosti i vezan je za državnu, finansijsku i ekonomsku politiku.