Hartije od vrednosti – Ček

Hartije od vrednosti – Ček

UVOD

Da bismo predstavili pojam čeka neophodno je da se prvo upoznamo sa pojmom hartija od vrednosti. Prema članu 234. Zakona o obligacionim odnosima,hartija od vrednosti je pisana isprava,kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu. Postoje različita shvatanja prilikom utvrđivanja pojedinih osobina
hartija od vrednosti. Ono što uvek važi je :
1. da je hartija od vrednosti uvek pisana isprava;
2. da hartija od vrednosti sadrži pismenu dozvolu izdavaoca;
3. da se pismena obaveza koja je uneta u hartiju od vrednosti mora ispuniti njenom zakonitom imaocu tj. zakonitom imaocu hartija od vrednosti.Pored ovih osobina zastupljena su i druga svojstva hartija od vrednosti kao što su i :
1. da se u hartijama od vrednosti ne može raditi o svakoj vrsti obaveze,već samo o pojedinim vrstama obaveza koje su pretežno i prvenstvenoimovinskog karaktera. One mogu sadržavati,uz imovinske obaveze i neke druge obaveze,ali ne mogu bez imovinskih obaveza;
2. da hartije od vrednosti mogu sadržavati pojedina ovlašćenja imaocu hartija od vrednosti koja nisu istovremeno direktne i neposredne obaveze izdavaoca hartija od vrednosti;
3. da je veoma visok stepen formalne strogosti hartija od vrednosti;
4. da hartije od vrednosti stvaraju ne samo izdavaocu nego i svakom dužniku po toj hartiji od vrednosti veoma strogu obavezu koja lišava dužnika mogućnosti pojedinih vrsta hartija od vrednosti,ali je ova strogost mnogo jače izražena kod svih vrsta hartija od vrednosti nego kod pismenih isprava;
5. pravo koje je pismeno konstatovano na hartiji od vrednosti ne može se ostvariti na drugi način nego jedino upotrebom hartijom od vrednosti. Hartije od vrednosti imaju ogroman značaj u svakome društvu u kome je organizovano robno-novčano tržište. One predstavljaju negocijabilne (prenosive)isprave. Njihovim prenosom istovremeno se prenose i prava koja su u njima inkorporisana. Postoje četiri kriterijuma od kojih se polazi prilikom utvrđivanja pojedinih vrsta hartija od vrednosti:
1. prema načinu određivanja imaoca prava iz hartija od vrednosti (HOV na ime,HOV na donosioca,HOV po naredbi,alternativne HOV i mešovite HOV);
2. prema karakteru inkorporisanog prava u hartiji od vrednosti (obligaciono-pravne HOV,stvarno-pravne HOV i HOV sa pravom učešća);
3. prema stepenu povezanosti sa osnovnim pravnim poslom zbog koga je došlo do izdavanja hartija od vrednosti i prema mogućnosti uticaja osnovnog pravnog posla na ostvarenje i prenos prava iz hartija od vrednosti (apstraktne HOV i kazualneHOV);
4. prema načinu postanka prava iz hartija od vrednosti (konstitutivne HOV i nekonstitutivne ili deklarativne HOV).