Kratkoročni izvori finansiranja

UVOD

Upravljanje novčanim sredstvima u preduzeću počiva na načelu rentabilnosti i na načelu likvidnosti preduzeća. S obzirom na značaj i jednog i drugog načela, preduzeće treba da pronađe najpovoljniju kombinaciju za održavanje svoje likvidnosti uz istovremeno ostvarivanje i rentabilnosti u svom poslovanju i za ostvarenje oba načela preduzeće ima podjednak interes jer oba mogu stimulativno delovati na tok poslovanja preduzeća.
Do sadašnja praktična iskustva ukazuju na to da i u najlikvidnijim i najrentabilnijim preduzećima često nedostaju novčana sredstva. U takvim slučajevima menadžment preduzeća je u obavezi da pronađe nove izvore novčanih sredstava, u što kraćem roku, uz što povoljniju cenu kapitala (kamatu)
KRATKOROČNI IZVORI FINANSIRANJA
UKALKULISANE OBAVEZE

Ukalkulisane obaveze predstavljaju akumulirane troškove preduzeća koji se jedan vremenski period ne plaćaju. Najveći deo tih akumuliranih troškova (obaveza) proizilazi iz zarada radnika i plaćenih poreza i doprinosa. Ukoliko se racionalno isplaćuju (u dužem vremenskom intervalu) one mogu biti besplatan izvor kratkoročnog finansiranja preduzeća. Primera radi, ukoliko akcionarsko društvo ’’Veterinarski zavod’’ iz Subotice isplaćuje zarade dvonedeljno u približno istom bruto iznosu od po 200.000 din (150.000 din neto iznos zarada i 50.000 iznos doprinosa) uz pomoć poslovne banke ’’Vojvođanska banka’’ a.d. Novi Sad, Glavne filijale Subotica, uz kamatu od 12% na godišnjem nivou, a ima objektivnu moghućnost da isplatu izvrši na kraju meseca u bruto iznosu od 400.000 din, postavlja se pitanje, šta je sa finansijskog stanovišta za preduzeće povoljnije. Pri dvonedeljnom načinu isplata zarada preduzeće ’’Veterinarski zavod’’ iz Subotice, imaće likvidni odliv putem ukalkulisanih obaveza od 50.000 din, a na ime zarada likvidni iznos odliva sredstava od 150.000 din (50.000 + 150.000 din). Opredeljenjem menadžmenta preduzećća, da se zarade isplaćuju jednom mesečnom stvoriće se besplatni kratkoročni izvori koji se mogu upotrebiti za finansiranje proizvodnje. Godišnje uštede pri promeni intervala isplate neto zarada (jednom umesto dva puta mesečno) iznosiće 200.000 din (za pola meseca jer se na kraju meseca svakako isplaćuje svih 200.000 din). S obzirom da su uštede 15- esto dnevne, nužno je dotični iznos pomnožiti sa 6 meseci (kao da je pun mesečni iznos uštega) što godišnje iznosi 1.200.000 din (200.000 din x 15 dana x 12 meseci).
Zbog ušteda u isplati ukalkulisanih obaveza (poreza i doprinosa) na isti iznos od 200.000 din (odnos neto zarade i ukalkulisanih obaveza 1:0,7) za isti vremenski period (kao u prethodnom slučaju) godišnje uštede iznosile bi 1.200.000 din.
Ako se pretpostavi da je dotično preduzeće upravo ovaj iznos neto zarada i ukalkulisanih obaveza kreditno obezbeđivalo po godišnjoj stopi od 12%, tada su prisutne uštede i po ovom osnovu od 144.000 din (1,200.000 din x 12%). Dakle, pravilnim upravljanjem ukalkulisanim obavezama, ukupne uštede za dotično preduzeće iznose 1,344.000 din (1,200.000 din zarade i ukalkulisanih obaveza + 144.000 din kamater na kreditna sredstva).
Napred navedene uštede po osnovu ukalkulisanih obaveza na ime zarada posebno će se akumulirati (povećati) ukoliko se od strane fiskalne – poreske politike poveća procenat izdvajanja za poreze i doprinose. Menadžment preduzeća istovremeno treba da vodi računa o optimalnom roku odlaganja isplata zarada, jer svako predugo odlaganja (bez obzira na finansijske efekte preduzeća) može proizvesti kontra efekat na radni moral zaposlenih. Plaćanje raznih zakupnina (koje imaju karakter ukalkulisanih obaveza) u dužem vremenu takođe može imati pozitivnih finansijskih efekata na rezultat preduzeća. Dakle, sve