studenti
Mesto za uspešne studente

Mehanizmi trgovanja na berzi

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 5.0/5 (1 vote cast)

 

Uvod:

Ovaj diplomski rad ima za cilj da prikaže i približi tematiku vezanu za berze sa svim svojim karakteristikama. U izradi rada korišćen je metod dedukcije kako bi idući se od pojedinačnih elemenata i nižući ih jedno za drugim sklopila jasna predstava o složenosti, ali i važnost berze za jednu nacionalnu ekonomiju, ali i ekonomiju uopšte.

Tako će i ovaj rad biti podeljen u nekoliko segmenata da bi se svakoj karakteristici posvetila posebna pažnja. Idući od porekla berze i pojmovnog određivanja, nastanka i razvoja, preko principa rada, organizacije i vrste poslova dolazimo do centralnog dela ovog rada u kome se opisuje sam postupak trgovanja kao veoma zanimljiv, ali veoma važan deo berze. Zatim preko posrednika i terminskih berzi završavam sa predstavljanjem berze koja je bila i inspiracija za pisanje ovog rada.

Drugi deo ovog rada odnosi se na finansijsko tržište. Preko pojma finansija želela sam da u kratkim crtama da približim što je više moguće pojam i značaj savremenih finansijskih tržišta, istorijski značaj finansijskih tržišta. Takođe je ovde veoma bitno spomenuti nove tendencije na finansijskim tržištima, globalizaciju finansijskih tržišta, deregulaciju i finansijsku konglomeraciju. Napravio sam i kratak pregled finansijskih tržišta kao što su primarno tržište, sekundarno tržište i javna ponuda i privatni plasmani. Od finansijskih instrumenata sam spomenula obveznice, akcije i derivate-izvedene hartije od vrednosti. Kod finansijskih institucija na finansijskom tržištu je bilo bitno spomenuti depozitne institucije, ugovorne institucije i investicione institucije. Takođe sam u kratkim crtama spomenula tržište novca, tržište kapitala i devizno tržište.

Berzu možemo posmatrati samo u kontekstu finansijskih tržišta, izjednačavajući ih samo u užem smislu. Finansijsko tržište je organizovano mesto i prostor na kome se nudi i traže finansijska sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje formira cena tih sredstava. Finansijska tržišta predstavljaju tržište novca, tržište kapitala i tržište deviza. Segment koji se odnosi na tržište kapitala zapravo predstavlja berzu.
Dakle berza je institucionalizovano tržište kapitala, na kome se trguje dugoročnim hartijama od vrednosti poštujući i mrežu pravila po kojima se trguje – uzanse koje svi učesnici unapred moraju prihvatiti.

1. Poreklo berze
Smatra se da reč „berza“ potiče od starogrčke reči „birsa“ koja /.naći kesa ali je imala i znacenje kožne torbe za novac. Pa ipak, upotreba reči „ber/a“ u modernom dobu te neposredno vezuje za ime jedne patricijske porodice u Brižu (Brugge9 BrOgge) u Belgiji. U ovom gradu porodica van de Beurse (ili Burse) je od 13 veka živela u kući, na glavnom gradskom trgu, koja je na svojoj fasadi imala za ukras grb u čijem polju su se nalazile tri torbice za novac. U 13. i 14. veku trgovci iz drugih gradova i zemalja, naročito italijanski, koristili su ovu kuću kao svratiste, hotel („hostel“) za sebe, i kao spremište za svoju robu. Kasnije su vencijanski trgovci uredili u ovoj kući svoje trajno boravište. Na placu koji se nalazio između ovih kuća italijanski trgovci su obavljali svoje poslove, posebno poslove naplate i diskontovanja menica. Vremenom su, međutim, drugi gradovi počeli preuzimati primat središta trgovine u ovom delu sveta, pa je 1460 godine briska „burs“-a bila preseljena najpre u Antverpen a zatim u Amsterdam, koji je bio glavni centar trgovine začinima onog doba.
Sa preseljenjem berze u Amsterdam, započinje i i berzanska trgovina akcijama, pa se to može vreme može smatrati i začetkom efektnih berzi. Pošto trgovci nisu mogli pojedinačno istupati u tim udaljenim zemljama, jer je za opremanje konvoja naoružanih brodova trebalo mnogo novca, kao i oslonac na neku državnu vlast, to su holandski trgovci na postrek princa von Nassau-a 1595. osnovali prvo akcionarsko društvo pod nazivom „Opšta holandska ujedinjena kompanija“. Akcije ove kompanije su u prošeku donosile po 20% dividendi godišnje, a u nekoj godini i svih 75%. Ove akcije su se uskoro počele prodavati po kafanama, na ulicama, ali i preko komisionara na berzi, čime je po prvi put u istoriji započet berzanski promet hartija od vrednosti. U trgovini ovim akcijama su se ubrzo počela stvarati arbitražna pravila, koja su unosila red i olakšavala promet. Mnoge uzan se, kao i mnogi izrazi i pojmovi iz berzanskog poslovanja nastali na amsterdamskoj berzi u to doba, koriste se na berzama hartija od vrednosti (tzv.efektnim berzama) i danas.
Smatra još i da su prve berze osnovane u Anversu i Londonum u XV i XVI veku, a zvan ićn i početak vezuje se za 1672 za Njujoršku berzu, kad je potpisan ugovor o isključivo međusobnoj trgovini uz fiksen provizije.
Kraljevina Srbija imala je svoj zakon koji je uređivao osnivanje i rad berzi-Zakon o javnim berzama od 03. novembra 1886. godine. Zakon se primenjivao i u vreme postojanja Kraljevine Srba, Hrvata, i Slovenaca. Na osnovu ovog akta Ministarstvo trgovine i industrije Kraljevine SHS odobrilo je 1928. godine osnivanje Skopljanske produktne berze.2

1 Stevan Sogorov, „1 Jer/unsko Pravo“, Novi Sad, 2004. sir. 4.
2 AleksandarOrujW, »Poslovnopravo“, ,,CEKOMH*bo0ki d.o.n., Novi Sud, 2007. MI. 128

1.1. Berza-pojam

Odavno se pokušavalo sa stvaranjem određenog specijalizovanog tržišta čija bi funkcija bila okupljanje članova i njihovih aktivnosti u oblasti posredovanja u cilju zaključenja pravnih poslova.Berza je institucionalizovano tržište kapitala, čiji je predmet poslovanja kupoprodaja dugoročnih aktivnih vrednosti.
Na pitanje: Staje to berza? M, često se dobija odgovor daje to mesto gde se kupuje i prodaje. Naravno, ovaj odgovor je tačan, ali je i toliko širok jer po čemu bi se onda berza razlikovala od pijace, ili bilo koje prodavnice ili tržišta u celini? Upravo u toj razlici je suština berze kao institucije.
Razlika se sastoji u tome čime i kako se trguje. Predmet trgovine, da bi se njime moglo trgovati bez uzorka, mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Kod robe-standardizaciji su podložne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade, dok se novcem i hartijama od vrednosti može trgovati vrlo lako. Finalnim proizvodima, zbog njihove raznolikosti, ne može se trgovati na razvijenim berzama.Postupkom standardizacije postiže se da predmet trgovine bude po svim osobinama istovetan i u najmanjim kao i u velikim količinama. Robama koje su po prirodi takve vremenom su se na berzama pridružile i one robe koje su posebnom obradom dostigle dovoljan stepen standardizacije da se njima može trgovati na berzi.
Na berzi se, dakle, trguje na reč. Ova reč je svojevr

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ključne reči Ključne reči: , ,

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.