Planiranje troškova i koristi “cost benefit” analiza

Инвестициони процес карактеришу једнократна или вишеструка улагања у садашњости и обично низ ефеката који се очекују у будућности. Најчешћа подела ефеката које доноси реализација инвестиције је на економске и неекономске ефекте. Економски ефекти улагања изражени кроз специфичну производњу или услуге, или кроз вредност производње или услуга, најчешћи су израз резултата експлоатације и најлакши за мерење и приказ. Економски ефекти су значајнији са становишта предузећа, а ефикасност својих инвестиционих програма најчешће посматрају кроз економске ефекте. Реализација инвестиција, поред економских, доноси и одређене неекономске ефекте, који у одређеним случајевима могу бити значајнији од економских. У принципу, треба узети у обзир све ефекте које инвестиција доноси. Пошто је неекономске и индиректне ефекте веома тешко измерити, а предузећа нису посебно заинтересована за њих, најчешће узимају у обзир само директне економске ефекте за буџет, који се могу тачно измерити и квантитативно изразити. Приликом оцењивања оправданости реализације инвестиционог пројекта увек треба водити рачуна о ефектима које пројекат доноси другим организацијама или широј заједници.

У погледу ефеката инвестиционог пројекта, он се може анализирати и вредновати како са становишта привредне организације која улаже, тако и са становишта целокупне друштвене заједнице, односно земље у целини. Сагледавање ефеката инвестиционог пројекта као и његова евалуација је нешто другачије када се посматра из угла шире друштвене заједнице. Радничке организације су највише заинтересоване за директне економске ефекте који доприносе повећању профита, док је друштвена заједница веома заинтересована и за неекономске и индиректне ефекте од улагања. Када је у питању разматрање и вредновање инвестиционих пројеката који доносе значајне ефекте, не само за инвеститора, већ и за државу у целини, такви пројекти се могу на најбољи начин оценити ако се анализирају и узму у обзир укупне ефекте који посматрани инвестициони пројекат доноси. Овакав начин вредновања омогућава тзв анализа трошкова и користи („cost – benefit“ анализа), која узима у обзир све друштвене трошкове и користи које пројекат доноси у својој имплементацији.

Сам појам трошак у економији представља вредност средстава и стварних напора (ресурса) утрошених да би се произвео корисни ефекат у облику производа или услуга. Ако се утрошена средства и стварни труд вреднују по тржишној цени њиховог стицања у новцу, онда је реч о новчаној цени производње одређеног производа или услуге, односно о њиховој производној цени. Трошак, као претпоставка трансформације ресурса у крајњи корисни ефекат пословног процеса, јавља се као „input” у процесе производних трансформација, без обзира у ком облику се појавио и која пословна функција га је изазвала. Због тога се сви облици трошкова исказују у укупном трошку и упоређују са продајном ценом производа или услуге, како би се проценила пословна ефикасност трансформације производње.