Pojam, osobine i podela rizika

Rizik je sve prisutan u svim sferama  života ,  poslovnim odnosno ekonomskim, prirodnim i socijalnim ,ono  što je neminovno i evidentno je da je rizik usko povezan sa ljudskim aktivnostima i da nas okružuje. Svaka preduzeta ljudska aktivnost bilo da se radi o aktivnostima koje su svakodnevne kao što su odlazak u kupovinu, sportske aktivnosti, odlazak na posao, proizvodnja, upotreba tehnike i tehnologije, uvodjenje inovacija, korišćenje raznih objekata, transportnih sredstava… sve je to povezano sa rizikom, iz svega ovoga zaključujemo da je rizik konstantni pratilac svih ljudskih aktivnosti. U svakodnevnom životu  ljudi uvek postoji neka mogućnost nekog nepredvidjenog dogadjaja , takav nepredvidjeni dogadjaj se može manifestovani na dva načina, ili kao neka vrsta štete odnosno gubitak ili eventualno dobitak. Verovantoća da će nepredvidjeni dogadjaj ići u smeru štete ili gubitka je osnova za rizik odnosno za potrebu osiguranja od istog. Aktivnosti čoveka su doprinele i promenama koje se odnose na životnu sredinu , zagadjenje okoline, preterana upotreba prirodnih resursa, ispuštanje otpadnih voda u reke i okeane , sve te ljudske aktivnosti dovele su do  češćih pojava   prirodnih katastrofa koje su posledica povećanja temperature.Rizik od elementarnih nepogoda je  jedna od osnova osiguranja. Rizik i neizvesnost imaju veliki ekonomski uticaj na pojedince i ekonomske subjekte. Proučavanje rizika je započelo još od 1921. godine sa radom Franka H.Knight-a „Risk, Uncertainity and Profit”, ali je dalji razvoj ove oblasti bio uslovljen promenama na svetskom nivou, razvojem tržišta, internacionalizacijom poslovanja, ekonomskim krizama koje su nastupile i regulacijama tržišta. Globalne ekonomske krize koje su pogodile svet uzrokovale su bankrotstva kako za fizička i pravna lica , tako i za bankarski sektor. Ovakva dogadjanja uslovila su potrebu da se razvoj upravljanja rizikom u bankarskom sektoru institucionalizuje kako kroz dodatno angažovanje narodnih banaka zemalja pojedinačno , a sva ova dešavanja dovela su do nastanka Bazelskog komiteta 1974.godine čiji je cilja regulisanje bankarskog poslovanja na svetskom nivou.koji 1988. godine uveo sistem za merenje adekvatnosti kapitala, nazvan Bazel I sporazum. Ovaj sporazum je omogućio primenu okvira za merenje kreditnog rizika pri čemu je minimalni standard kapitalne adekvatnosti 8%.  Različite vrste rizika uslovile su i potrebu za različitim vrstama osiguranja, a to rizici su upravo tema kojom ćemo se baviti u okviru ovog seminarskog rada.