Specifičnosti beogradske berze
АЛФА БК УНИВЕРЗИТЕТ
ФАКУЛТЕТ ЗА ФИНАНСИЈЕ, БАНКАРСТВО И РЕВИЗИЈУ
БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД
СПЕЦИФИЧНОСТИ БЕОГРАДСКЕ БЕРЗЕ
Предмет: Берзанско пословање
Ментор: Студент:
Проф. др Мирјана Барјактаревић
Бибић Јован
Бр. Индекса: 2017/0200
Београд, 2018.
САДРЖАЈ
УВОД...................................................................................................................................................3
1.ПОЈАМ И РАЗВОЈ БЕРЗИ...........................................................................................................5
Финалним производима, због њихове разноликости, не може се трговати на
развијеним берзама.
Берза данас представља место где се сусрећу понуда и тражња за тачно
дефинисаним предметима трговине, при чему тај предмет трговине мора
бити подложан типизацији и стандардизацији. Процесом стандардизације
постиже се да предмет трговине по својим особинама буде поптуно
идентичан у малим и у великим количинама. То је лако учинити са робама
ниског степена обраде, док је са финалним производима, због разноликости,
то веома тешко. Стандардизација и типизација су неопходни јер се на берзи
тргује на реч, односно на поверење. Развитком трговине ово “поверење” се
институционализује и бива замењено мрежом правила по којима се тргује.
Место сусретања понуде и тражње се у многоме променило током
времена и кретало се од тргова градова, преко гостионица и
специјализованих зграда, па све до глобалног тржишта, међусобно повезаног
путем савремених технологија. Све то данас омогућава да се трговање обавља
24 часа дневно, јер када се једна берза затвори, на другом крају света, друга
берза тек почиње са радом. На крају долазимо до одговора на питање шта је
берза. Из свега наведеног можемо закључити да берза представља
организовано место, где у тачно одређеном времену, долази до сусретања
понуде и тражње стандардизованог берзанског материјала, по тачно
одређеним правилима од стране тачно одређених лица. На питање који су
основни постулати берзе може се рећи да су то поверење и сигурност који и
произилазе из саме њене дефиниције. Кад берза не би била толико прецизна
не би било ни њених основних постулата, а ни ње саме.
1.ПОЈАМ И РАЗВОЈ БЕРЗИ
5
посредници на финансијском тржишту,
медијии и
сама берза, у ужем смислу те речи.
У основи, своје организације, берза, која се налази у центру круга
поменутих учесника, се најчешће своди на деловање организационих целина
које уједно представљају и основе организације берзе и то:
листинг
, који врши пријем и разврставање хартија од вредности на
различите нивое тржишта, која су на тој берзи организована, прати
стално извшење услова под којима је хартија примљена на берзи као
испуњење обавеза које емитентима прописује берза. Такође, у оквиру
послова листинга обављају се пријем и контрола рада чланова берзе.
Укратко, можемо рећи да листинг врши одабир и разврставање
тржишног материјала којим се на берзи тргује, као и посредника у
трговању и тако обезбеђује квалитет берзе;
трговање
, је организациони део берзе у коме се одвија основна
берзанска активност, а то је организовање сусретања понуде и тражње
и формирање цене тржишног материјала према правилима уграђеним
у моделе или методе трговања;
информисање
има основну функцију да у што краћем времену, на
јасан и стандардизован начин обавести целокупну јавност о стању на
тржишту и резултатима трговања. Важност и значај ове функције берзе
је у реакцији окружења на примљену информацију, а та реакција се
осликава на успостављање понуде и тражње на новом равнотежном
нивоу.
Основни разлог настанка берзи је потреба да се премости временски
период од улагања до профитирања, потребе прикупљања капитала кроз
7