Stečajni postupak u privrednom društvu

UVOD

Stečaj  je  jedna  vrsta  izvršnog  postupka,  ali  ne  nad  pojedinim 

dijelovima  imovine  nekog  dužnika,  već  nad  njegovom  cjelokupnom 
imovinom.  Kako   unovčavanje   imovine   i   izmirivanje   obaveza   prema 
povjeriocima traje obično duže vrijeme, stečaj nije jednokratan već obično 
kontinuiran i dugotrajniji proces.

Za   razliku   od   nekih   likvidacija   privrednih   društava,   stečaj   nije 

dobrovoljan,  a cilj stečaja je ravnomjerno namirenje povjerilaca, jer samo 
otvaranje   stečaja   znači   da   nema   ili   neće   biti   dovoljno   novca   da   se   svi 
povjerioci namire u punom iznosu njihovih potraživanja.

Postupak se pokreće pismenim zahtjevom stečajnog dužnika ili bilo 

kojeg   povjerioca   koji   ima   pravni   interes.   Postupak   stečaja   se   može 
pokrenuti   nad   svim   privredno-pravnim   subjektima   sa   pravnim 
subjektivitetom, nad dužnikom pojedincem ili javnim preduzećem, a ne 
može   se   pokrenuti   nad   društveno   političkom   organizacijom   ili   fondom 
finansiranim   iz 

budžeta

.   Razlozi   za   pokretanje   stečajnog   postupka 

su insolventnost   ili   očekivana   insolventnost. Insolventnost   nastaje   onda 
kada   subjekt   nije   u   stanju   da   izvršava   svoje   prispjele   obaveze   u 
kontinuitetu od 60 dana. Očekivana insolventnost je procjena da subjekt 
neće biti u mogućnosti da izvršava svoje obaveze u narednom periodu i u 
tom   slučaju   pravo   na   zahtjev   za   pokretanje   stečaja   ima   samo   dužnik. 
Nadležan sud za stečaj je sud koji je stvarno nadležan u mjestu gdje subjekt 
ima sjedište.

Stečajni postupak je hitan.
Okončanjem stečaja prestaje postojati privredno društvo nad kojim je 

izvršen stečaj. Zakon o stečajnom postupku Republike Srpske  objavljen je u 
Službenom glasniku Republike Srpske broj: 16/16 

5