Uvoz robe

Osnovni izvor podataka je Uprava Carine Republike Srbije, a za električnu energiju Elektromreža Srbije.

Spoljnotrgovinsko poslovanje je spoljnotrgovinski promet robe i usluga i obavljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, a spoljnotrgovinski promet je promet između domaćih i stranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima.

Spoljnotrgovinsko poslovanje predstavlja, komunikaciju sa spoljašnjim svetom, odnosno preko granični promet roba i usluga.

Za svaku zemlju je jako bitan momenat odnosa sa inostranstvom, kao vrlo značajan deo ekonomske aktivnosti svake zemlje. U savremenom svetu nijedna zemlja bez obzira na svoje razvojne potencijale i uslove nije sama sebi dovoljna, posebno ne u ekonomiji i ekonomskom razvoju.Zbog toga kažemo da su sve zemlje ekonomski upućene jedna na drugu, odnosno u stanju su međusobne uslovljenosti i zavisnosti.

Priroda ekonomskog života i ekonomske aktivnosti ruši sve prepreke pa čak i međudržavne granice i to i onda kada su one razdvojene političkim ili nekom drugim činiocima.Knjigovodstveno obuhvatanje realizacije robe će takođe biti različito, u zavisnosti od toga da li je roba prodata za gotovo, na čekove, ili kupcu na kredit koji će kasnije platiti. Racunovodstvo je usmereno na ispunjenje informativnih zahteva i eksternih korisnika i potreba uprave preduzeca.

Carina predstavlja obavezu uvoznika tj. Izvoznika da u momentu kada roba prelazi nacionalnu granicu, plati propisanu sumu novca u korist države. Carina predstavlja vrstu posrednog poreza koji se naplaćuje kada roba prelazi carinsku liniju. Cilj carine nije da poveća državni prihod; već zaštita domaće proizvodnje, naročito one koja tek počinje da se razvija.

Carine predstvljaju stabilan i dugoročan instrument regulisanja spoljne trgovine i zaštite domaćeg tržišta. U većini zemalja carinska tarifa se propisuje zakonom. Carinska tarifa ne može da se menja od slučaja do slučaja i prema trenutnoj potrebi kao drugi instrumenti spoljnotrgovinske politike.

Tarife mogu biti fiksne (konstantna suma po jedinici uvezene robe ili procenat cene) ili promenjive (iznos varira u zavisnosti od cene). Oporezivanjem uvoza znači da će ljudi manje kupovati, jer postaje skuplji. Namera je da umesto toga kupuju lokalne proizvode – podstičući ekonomiju zemlje. Tarife stoga pružaju podsticaj za razvoj proizvodnje i zamenu uvoza domaćim proizvodima. Tarife imaju za cilj smanjenje pritiska strane konkurencije i smanjenje trgovinskog deficita. Istorijski su opravdavane kao sredstvo za zaštitu industrije u nastanku i omogućavanje supstitucije uvoza industrijalizacijom. Tarife se takođe mogu koristiti za ispravljanje veštački niskih cena za određenu uvezenu robu, zbog „dampinga”, izvoznih subvencija ili manipulacije valutama.

Carinski sistem i carine su od ogromnog značaja za razvoj i zaštitu privrede jedne zemlje.Bez savremenih carina i carinskog sistema ne može se ostvariti ni privredni prosperitet zemlje niti njeno uključivanje u međunarodne privredne tokove.Savremena carina je u ekonomskom smislu regulator zaštite domaće privrede, a samim time stvara i uslove za privredni razvoj zemlje. Carina je potrebna svakoj zemlji i njenoj privredi bilo da je ona u razvoju, tranziciji ili je razvijena.