Beleske sa Privrednog prava

PRIVREDNO PRAVO (Stevan Šogorov, Zoran Arsić)

Struktura:

I Statusni deo (pravo privrednih društava): S. Šogorov, Pravo privrednih društava, kombinovati sa zakonom o privrednim društvima i Zakonom o stečajnom postupku (ali ne treba sve već osnivanje, struktura organa i imovinsko pravna pitanja u stečaju) II Privredno ugovorno pravo (Kapor, Carić „Ugovori robnog prometa“, novija izdanja) III Bankarski poslovi i hartije od vrednosti (Šogorov, „Bankarsko pravo“: bankarski poslovi, ne treba ugovorni i statusni deo), Carić: „Bankarski poslovi i hartije od vrednosti“ (samo hartije od vrednosti), Zakon o tržištu hartija od vrednosti (elementarna regulativa pri emisiji i uređivanja pravila za promet (prvih 60 članova))

STATUSNI DEO:

Opšta pravila: ko su pravni subjekti uopšte? Postoje 2 velike grupe subjekata: 1.    privredne organizacije (privredna društva, preduzeća) 2.    fizička lica (građani, pojedinci koji se redovno u okviru zanimanja bave određenom delatnošću) Kako identifikujemo građane koji su privredni subjekti? Važno je identifikovati ih zbog podvrgavanja normama privrednog prava, te podvrgavanja posebnim pravosudnim instancama (trgovinski sudovi itd.) Istorijski: rezervisano pravo za staleške grupe (cehovi, sveštenstvo itd.), buržoaska revolucija to promenila i uvela načelo slobodnog bavljenja ako se ispunjavaju zakonski uslovi. U XIX veku dva velika sistema po kome se određuju trgovci: 1.    CODE DE COMMERCE (1807), afirmisano pravo trgovanja bez ograničenja, utvrđene delatnosti koj seu po svojoj prirodi trgovačke i svako ko se time bavi je trgovaci. Polazi se od objektivnog merila, pa svako ko se time bavi je trgovac. Ovo je istorijska novina. 2.    Subjektivni sistem, nemački trgovački zakonik, gde su definisani uslovi koje građanin mora da ispuni da bi bio privrednik: registracija je obavezna. Francusko gledište: iz poslova se utvrđuju trgovci Nemačko gledište: iz subjekata se utvrđuje priroda njihovih poslova Domaće pravo kombinuje oba gledišta.