Berze

U V O D
Današnji trend, u svetu kao i kod nas, pokazuje da sve više finansijskih institucija obavlja svoje aktivnosti na različitim tržištima, nudeći široku lepezu finansijskih usluga. Pa ipak neke razlike između finansijskih institucija su se još uvek zadržale.
Kao učesnici na tržištu kapitala u svim zemljama gde postoji i funkcioniše ovo tržište javljaju se

• Investitori, vlasnici kapitala u ulozi prodavaca,
• Preduzetnici, korisnici kapitala u ulozi kupaca,
• Posrednici,
• Država u ulozi regulatora i kontrolora.

POSREDNICI – kvantitativno posmatrano ova grupacija učesnika je najmalobrojnija, ali kvalitativno posmatrano posrednici kao učesnici na tržištu kapitala, zbog velikog uticaja na obim realizacije ponude i tražnje, zauzimaju najvažnije mesto naspram ostalih učesnika u tržišnim odnosima.
U zemljama u kojima postoji neadekvatno razvijen posrednički sektor, uprkos značajnom nivou formirane ponude i tražnje za finansijskim sredstvima, stepen efikasnosti tržišta kapitala je mali i neadekvatan iskazanoj ponudi i tražnji.

Ako bismo kao kriterijum podele posrednika uzeli njihovu organizaciono-finansijsku strukturu, onda bismo sve posrednike kao učesnike tržišta kapitala mogli da svrstamo u sledeće 3 gupe:

1. BERZE, kao specijalizirane institucije tržišta kapitala
2. institucionalne investitore – osiguravajuća društva, penzioni fondovi i investiciona društva
3. banke i druge bankarske organizacije, kao posrednici između investitora i korisnika kapitala.

Važno je istaknuti da se pomenuti posrednici kao učesnici na tržištu kapitala mogu javiti u ulozi investitora, korisnika kapitala, komisionara ili čistog posrednika, ali samo u nekoj od ovih uloga, što zavisi od stanja i ukupnih odnosa na tržištu kapitala.

BERZE

Berza prestavlja institucionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini članovi obavljaju robnu razmenu ili transakcije hartija od vrednosti, a u cilju sticanja dobiti, i mesto gde se na osnovu njihove ponude i tražnje vrši vrednovanje hov.
Drugim rečima, berza predstavlja prostor na kome se trguje dugoročnim finansijskim instrumentima.
Reč koja označava lokaciju za specifičnu funkciju trgovine, u srednjevekovnoj Holandiji bila je ime familije Van der Burse, u čijoj je zgradi obavljana trgovina vrednosnim papirima.

Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specifičnim oblikom inkorporacije, odnosno one su neprofitne institucije, u vlasništvu države, ili učesnika u trgovini. One su ustanove sa javnim ovlašćenjima, odnosno mogu donositi obavezujuća pravila trgovine za učesnike i vršiti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.

Berze mogu biti robne, produktne, efektne i mešovite. Produktne berze su one na kojima se vrši prodaja određenih vrsta roba kao što su poljoprivredne, industrijske i dr. robe; na efektnim berzama se obalja promet trgovačkih efekata, odnosno hartija od vrednosti kao što su akcije, obveznice koje emituje država, menice, valute pojedini zemalja. Mešovite berze predstavljaju kombinaciju robnih i efektnih berzi, gde se istovremeno trguje i robom i hartijama od vrednosti.
U svetu se pojavljuju specijalizovane robne berze koje su specijalizovane za tačno određene robe. Tako na primer Londonska berza je poznata za obojene metale, kao i za vunu i za pamuk, a takođe postoji i njujorška berza za vunu i pamuk.
Kod nas je posebno afirmisana produktna poljoprivredna berza u Novom Sadu koja je počela sa radom još 1958. godine.

U SRJ donet je poseban Zakon o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima 1994. godine. Ovim zakonom se uređuje osnivanje i poslovanje berzi i berzanskih posrednika. Zakonom je predviđena delatnost berzi i i utvrđuje da se na njoj trguje žiralnim novcem, menicom, čekom, akcijama, i drugim hov, kao i devizama, kapitalom, zlatom i dr. plemenitim metalima, robom i finansijskim derivatima.
Ovim zakonom se predviđa da se kod nas može osnovati finansijska i robna berza, s tim što ako se trgujejednom vrstom tržišnog materijala, osniva se specijalizovana berza, a kada se trguje sa više vrsta tržišnih materijala osniva se mešovita berza.
Berza se osniva kao akcionarsko društvo, s tim što finansijsku berzu mogu osnovati banka, poštanska štedionica, osiguravajuće društvo, savezna država, kao i republika članica.
Robnu berzu mogu da osnivaju pravna lica koa su registrovana za poslove proizvodnje i prometa robe, savezna država i republika članica. Strana banka, ili neko drugo strano pravno lice, može biti osnivač finansijske, odnosno robne berze pod uslovima reciprociteta.