Biologija

UVOD

Pingvini ( lat. Spheniscidae ) su familija vodenih, neletećih ptica, koje žive uglavnom na južnoj hemisferi. Obuhvataju šest rodova sa 17 ili 20 vrsta. Pingvini su prilagođeni životu u vodi sa krilima koja su evoluirala u peraja. Perje im je crno na leđima, dok je na trbuhu belo. Hrane se račićima, ribom, lignjama i drugim morskim životinjama koje love dok plivaju pod vodom. Pod vodom provode skoro polovinu svog života.
Iako su sve vrste pingvina poreklom sa južne hemisfere, oni ne žive samo u oblastima sa hladnom klimom, poput Antarktika. Zapravo, samo nekoliko vrsta pingvina živi toliko južno. Nekoliko vrsta živi u umrenom pojasu, a jedna vrsta, galapagoški pingvin, živi blizu ekvatora.
Najveća živa vrsta je carski pingvin. Najveći predstavnici ove vrste su visoki oko 1,1 m i teški oko 35 kg. Najmanja vrsta pingvina je patuljasti pingvin, čiji su pripadnici visoki oko 40 cm, i teški oko 1 kg. Veće vrste pingvina naseljavaju hladnije predele, dok se manji pingvini mogu pronaći u umerenim ili čak tropskim oblastima. Neke praistorijske vrste pingvina su dostizale džinovske razmere, visine i težine poput odraslog čoveka .