Odlomak

Неке врсте унутар рода Микобактеријум, као Mycobacterium tuberculosis, значајни су узрочници болести и јошувек су један од водећих узрока смрти међу заразним болестима. М. Туберкулосис у човека узрокује туберкулозу. Остале врсте присутне у околини сматране су безначајнима у патологији лјуди. Оне могу изазвати разне облике болести које се називају микобактериозама.. Микобактериозе не подлежу обавезној пријави јавноздравстваној служби и њихова тачна преваленција није позната. Појава појединих врста као узрочника болсти на одређеном подручју зависи о условима, будући да ове бактерије обитавају већином у земљишту и водама.

Таксономија и опис рода

Претпоставља се да је род Микобактеријум настао пре више од 150 милиона година, а да се савремена врста рода развила пре отприлике 20.000 до 35.000 година. Прва класификација микобактерија је направљена 1896. године, када су Леман и Нојман дали име роду. Микобактериум, што значи “гљивичне бактерије”. Назив описује раст субсолубилизованих бацила на површини течних медија. Микобактерије су описане као патке у микробном свету због слоја воска на њиховој површини. Род Микобактериум је данас једини члан породице Мицобацтериацеае и има више од 170 врста. Класификација у ред Ацтиномицеталес, класа Ацтиномицетес. Доказано је да најмање 100 врста микобактерија изазивају болести код људи и животиња. Чланови рода Микобактериум се могу поделити на М.tuberculosis complek, М. Leprae и нетуберкулозне микобактерије (НТМ) на основу болести коју изазивају. Прихваћени минимални критеријуми за класификацију бактерија у оквиру рода Микобактериум су отпорност на алкохолне киселине, миколне киселине са 60 – 90 Ц атома које се цепају пиролизом, неметил естри са атомима Ц22 до Ц26, садржај гванина и цитозина (Г +Ц) у ДНК 61-71 мол %. Једини изузетак је М.lepraecia, чији садржај Г+Ц износи 54 до 57 мол %. Микобактерије и сродни родови (Corinebacterium, Gordonia, Tsukamurella, Nocardia, Rhodococcus) имају сличну структуру ћелијског зида са високим процентом липида. Садржај липида варира током животног циклуса у зависности од присуства хранљивих материја неопходних за раст. Липиди и воскови на површини зида су одговорни за карактеристике рода, као што су: отпорност на киселину, хидрофобност и отпорност на антибиотике и дезинфекциона средства. Врсте унутар рода показују значајне разлике у неколико карактеристика (табела 21-1 ., 21-2.). Већина живи и размножава се у руралним подручјима и ретко или скоро никада не изазивају болести. Неке микобактерије су обавезни патогени за људе и животиње, преферирајући да живе унутар макрофага и других мононуклеарних ћелија. Ове микобактерије не могу да се размножавају у окружењу без живог домаћина. То су М.leprae, М. lepraemurium. М.avium subsp. Paratuberculosis и припадници М.tuberculosis complek.

No votes yet.
Please wait…
Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Biologija

Više u Seminarski radovi

Komentari