Odlomak

Uvod

Vitamini i srodna jedinjenja spadaju u grupu supstanci koje imaju pozitivan efekat na ljudsko zdravlje i nazivaju se opštim imenom biofaktori. Sam naziv vitamin B12 se odnosi na grupu hemijskih sličnih jedinjenja sa sličnom biološkom aktivnosti, a uključuje cijanokobalamin, hidroksokobalamin, 5-deoksiadenozilkobalamin (kraće, adenozilkobalamin) i metilkobalamin. Cijanokobalamin (slika 1) je oblik vitamina B12 koji se nalazi u farmaceutskim preparatima i dodacima ishrani, a adenozilkobalamin, metilkobalamin i hidroksokobalamin se nalaze u hrani, dok se drugi takođe dodaje u farmaceutske preparate i dodatke prehrani.

S obzirom da su postupak i cena proizvodnje vitamina B12 hemijskim sintezama kompleksni i skupi, veliki broj mikroorganizama kao što su Propionibacterium freudenreichii i Pseudomonas denitrificans uspešno se koriste za komercijalnu proizvodnju vitamina B12.

1. Otkriće vitamina B12

Tokom 1920-ih, Džordž Vipl je otkrio da je uzimanje velikih količina sirove jetre najbrže izlečilo anemiju od gubitka krvi kod pasa, i pretpostavio je da bi konzumiranje jetre moglo da leči pernicioznu anemiju. Edvin Kon je pripremio ekstrakt jetre koji je bio 50 do 100 puta jači u lečenju perniciozne anemije od prirodnih proizvoda iz jetre. Vilijam Kasl je pokazao da želudačni sok sadrži „intrinzični faktor“ koji u kombinaciji sa unosom mesa dovodi do apsorpcije vitamina u ovom stanju. Godine 1934, Džordž Vipl je podelio Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinusa Vilijamom P. Marfijem i Džordžom Majnotom za otkriće efikasnog lečenja perniciozne anemije korišćenjem koncentrata jetre, za koji je kasnije otkriveno da sadrži veliku količinu vitamina B12.Godine 1955.Aleksandar R. Tod je pomogao u rasvetljavanju strukture vitamina, za šta je dobio Nobelovu nagradu za hemiju 1957. Kompletnu hemijsku strukturu molekula je utvrdila Doroti Hodžkin, na osnovu kristalografskih podataka 1956. godine, za šta je za to i druge kristalografske analize dobila Nobelovu nagradu za hemiju 1964. godine. Pet osoba je dobilo Nobelove nagrade za direktna i indirektna proučavanja vitamina B12: Džordž Vipl, Džordž Majnot i Vilijam Marfi (1934), Aleksandar R. Tod (1957) i Doroti Hodžkin (1964).

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Komentari