Štetni šumski insekti-red leptira – Lepidoptera

Лептири су општепознати инсекти. Грађа њиховог тијела и општи изглед толико су стални и особити да их је тешко помијешати са било којим другим инсектима. Ред лептира садржи многобројне врсте. На свијету их је до сада откривено и описано преко 100.000. Величина тијела веома им је разнолика. Има сићушних врста дугих свега 2 mm, a и крупних, чије је тијело дуго до 90 mm. Боје и шаре, нарочито на крилима изванредно су разноврсне и често веома лијепе.

Тијело лептира је издужено, покривено длачицама и љуспицама. Глава је мала, пипци разнолики (код дневних лептира на врху проширени у главицу, код ноћних најчешће чекињасти, чешљасти, двојно перасти итд.). Усни апарат подешен је за сисање. Сви дијелови су закржљали, осим доњих вилица које су издужене, изолучене и образују дужу или краћу цијев за сисање; у миру је ова цијев савијена у спиралу испод главе. Груди су обично снажне и носе два пара опнастих крила, која су покривена љуспицама. По томе је ред летпира и добио име (Lepidoptera на грчком значи љуспокрилци). Ове љуспице су врло лијепо обојене, а имају способност да разлажу свјетлост на дугине боје. Отуда потичу веома лијепе боје и шаре по којима су лептири познати.

Ларве лептира такође су познате. Наш народни назив за њих је гусјеница. Гусјенице имају издужено, ваљкасто (црволико) тијело, са добро одвојеном главом, три пара грудних (правих) и два до пет пари лажних трбушних ногу. По томе се гусјенице разликују од ларава других инсеката. Једино се могу помешати са ларвама осе листаре, које такође имају лажне ноге на, трбуху. Али, ове ларве, које се иначе називају лажним гусјеницама или пагусјеницама, увијек имају више од пет пари или мање од два пара трбушних ногу.

Лептири се развијају потпуним преображајем. Из јaja излазе сићушне гусјенице које се хране, пресвлаче и расту. Када потпуно одрасту (после четири до пет пресвлачења), траже скровита мјеста, гдје прелазе у стадијум лутке. После одређеног времена из лутака излазе лептири (одрасли инсекти) који после парења поново полажу jaja. Лептири су изразито копнени организми, али има и врста чије гусјенице живе у води (на воденим биљкама). Одрасли инсекти хране се сисањем нектара (слатког сока) из цвјетова биљьака, а многи се уошште не хране, јер им је сисаљка закржљала, Гусјенице највећим дијелом користе као храну различите биљне дијелове, најчешће лишће и плодове. Има врста које живе у земљи. Оне прегризу младе биљке одмах испод земље или се хране корењем (гусјенице подгризајyћих совица). Међу лептирима се налазе највеће штеточине шума у нашој земљи, нарочито лишhaрских. Овде спадају најпознатији непријатељи шума као што су губар, кукавичија суза, жутотрба, тополин губар, храстови савијачи, боров савијач, боров четник итд.