Biznis plan

UVOD
Planiranje predstavlja filosofiju ponašanja preduzeća koja bazira na potrebi za sistematčnim i kontinuelnim razmišljanjem o budućnosti pre neposrednog reagovanja. U pitanju je obilik kauzaliteta, odnosno sagledavanje budućih posledica i sadašnjih odluka.
Gde zapravo povući liniju između sadašnjeg raspolaganja resursima, planiranjem, i investiranjem, i između budućnosti gde će i rezultati efektirati, pitanje je na kome se lome koplja doktrine i praktičnog funkcionisanja svakog privrednog subjekta.
Planiranje je primarna i suštinska faza procesa menadžmenta kao i bitna odgovornost svih menadžerskih nivoa. Planiranje predstavlja formulisanje ciljeva i načina njihovog prilagođavanja, koje je koordinirano sa stvaranjem i prilagođavanjem organizacione strukture, stila vođenja i modela kontrole. Planiranje pomiruje dve stvari, teoriju i praksu, misao i delovanje.
Planiranje je pre svega izbor ciljeva i određivanje načina njihovog ostvarenja. Rezultat procesa planiranja su planske odluke. Ciljevi su osnovna planska odluka. Ostale planske odluke služe ostvarenju ciljeva glavne planske odluke.
Planske odluke su vodilje za menadžmentski tim kao i druge interesne grupe preduzeća. Planske odluke su važan faktor jer u sadašnjem trenutku se postižu ciljevi koji dolaze u neposrdenoj budućnosti. Obzirom da svaki subjekat u svom poslovanju računa sa izvesnom stabilnošću i izvesnošću projekata, trenutak i proces planiranja su važna početna faza procesa.
To dakle nije samo čin već čitav proces , promene su kontinuelne, stoga je i planiranje kontinuelno. Planiranje se odvija u ciklusima. Počinje se predviđanjem trendova razvoja, teče sa preduzimanjem odgovarajućih akcija, a završava se sumiranjem i praćenjem rezultata preuzetih akcija. Kako se odnosi na buduće efektuiranje sadašnjih procesa, mora se računati sa mogućnošću promene “projektovane“ budućnosti, pa se stoga moraju predzimati permanenta praćenja rezultata preduzetih akcija i blagovremeno reagovati na negativne oscilacije koje proces mogu uzdrmati u nekoj od njenih faza i time ugroziti ceo projekat tj. dovesti do negativnog rezulatata.

Razlikujemo dve vrste planiranja :

1. strategijsko planiranje
2. operativno planiranje

Operativno nazivamo još i osnovno planiranje. Strategijsko planiranje postoji da bi se ostvarila misija kao jedinstven razlog postojanja preduzeća, i vizija kao suštinski način ostvarenja te misije. Operativno planiranje sa svoje strane konkretizuje opšte ciljeve i načine njihovog ostvarivanja kroz kratkorocne odluke.