Decja igra

Uvod

Igra je najprimerenija aktivnost deteta. Dete kroz igru uči, razvija svoje sposobnosti i veštine, upoznaje svijet oko sebe, predmete, znakove, mirise, ukuse i nesputano i bez straha od kazni i neuspeha istražuje, oslobađa se frustracija iz svakodnevnice, kreira i stvaralac je. Treba mu pružiti mnoštvo podsticaja i pustiti ga da što slobodnije i neopterećeno pravilima realizira te svoje potrebe i razvije se u celovitu osobu.

Uvođenjem pravila s metodičkom i didaktičkom merom pomažemo mu prihvatiti norme ponašanja, umerenu disciplinu, samokontrolu i saradnju.
Igra decu dovodi iz sveta odraslih u svet mašte u kojem oni zamišljaju predmete,likove, pa čak imaju i zamišljene prijatelje.
Dete se igrom socijalizuje. Socijalizacija predstavlja proces u kome dete nasleđene potencijale razvija u svojevrsnu individualnost i proces u kome društvo individualnost uklapa u društveno prihvatljivo funkcionisanje.

Dete raste u stalnoj interakciji sa svojim okruženjem.

Sloboda i autonomija detetove ličnosti zavise od metoda kojima se podstiče njihov razvoj:
Sputavanje individualnosti, kažnjavanje samosvesti, nasilno nametanje volje autoriteta razvija poslušnost, onemogućava kreativnost, podstiče zavisnost od drugih i ličnu neodgovornost.
Podsticanje radoznalosti, podržavanje stvaralaštva, negovanje samostalnosti razvija slobodu, samosvesnu i samoodgovornu ličnost.
Strpljenje i uvažavanje individualnosti deteta podstiču oslobađanje od klišea u socijalnom saznanju.
Egocentrizam i druga razvojna ograničenja u mišljenju otežavaju i određuju socijalno saznanje.

Svoju i tuđu ličnost predškolsko dete shvata, uglavnom, kroz konkretno ponašanje.
Greške odraslog u socijalnoj interakciji otežavaju socijaln saznanje, jer dete bezuslovno veruje odraslom.
Dete stiče samopouzdanje ako raste u atmosferi prihvaćenosti. Svest o tome da se svaka greška može popraviti i da se ponašanje može menjati svojom voljom, podstiče sigurnost u sebe i druge.
Ponašanje koje je u skladu sa ličnim potrebama i očekivanjima, sa ciljevima i zamišljenim postignućima, a koje ne ugrožava tuđe potrebe i ciljeve, sprečava konflikte, doprinosi socijalnoj harmoniji.