derivativno i originarno sticanje prava

Prenošenje i sticanje imovinskih prava je prelazak subjektivnog imovinskog prava prethodnika (auctor) u imovinu sticaoca prava (successor). Prenose se i stiču imovinska prava, ali postoje i imovinska prava koja nisu prenosiva i to lične službenosti koje su vezane za ličnost titulara. Neprenosivo je i pravo na izdržavanje. Neimovinska prava su neprenosiva, primer za to je: pravo na život, čast, slobodu, telesni i duhovni integritet.
Imovinska šteta je prenosiva, a neimovinska (nematerijalna) šteta je neprenosiva. Međutim, potraživanje naknade neimovinske štete je prenosivo, ono prelazi na naslednike i može biti predmet ustupanja, prebijanja i prinudnog izvršenja, samo ako je priznato pravosnažnom odlukom ili pisanim sporazumom.
Osnovna podela na sticanje imovinskih prava je u zavisnosti da li se izvode ili ne izvode iz prava prethodnika i to na:
1. Derivativno
2. Originarno

PRAVO – POJAM I NjEGOVO STICANjE
Pravo se može posmatrati kao društvena pojava, sređena celina pravnih normi i društvenih odnosa. To je skup pravnih normi koje regulišu društvene odnose u državi (državno-pravni poredak), čiji je cilj razvoj određenih vrednosti i ciljeva, a čija je primena obezbeđena državnom sankcijom, njenim aparatom koji raspolaže monopolom fizičke sile.
Pravo je nastalo kao vrednost kojoj je težila skupina ljudi željna dobre organizovanosti sa ciljem skladnog međuljudskog odnosa. Pravo izvire iz opšteprihvatljivih vrednosti čovečanstva i ljudske civilizacije kao što su: pravda, sloboda, mir, red i sigurnost.