Dijagnostika graviditeta kod kuja

FIZIOLOGIJA GRAVIDITETA

Graviditet je stanje u kojem se u materici sisara razvija jedan ili više plodova . Graviditet započinje implantacijom oplođene jajne ćelije u materici i završava se istiskivanjem zrelog ploda na vreme , porođajem ili nezrelog prevremeno , pobačajem .
U toku graviditeta u životinjskom organizmu dolazi do promena izazvanih samim graviditetom. Graviditet je fiziološko stanje koje ipak opterećuje organizam majke .
Posle oplođenja prestaje ovulaciona aktivnost jajnika i nastaje aciklija , estrus izostaje i javlja se tek posle porođaja . Estrus može da izostane i kod negravidnih jedinki , a kod gravidnih jedinki je prava retkost .
Metabolizam gravidnih jedinki je povećan , povećan je apetit. Iskorišćavanje hrane je povećano i životinje se ugoje u prvoj polovini graviditeta , stvarajući masne rezerve .U drugoj polovini graviditeta fetus treba mnogo više hranljivih materija što ide na štetu majčinog organizma , koji tada obično slabi .
Disanje životinja u drugoj polovini graviditeta je otežano i sporije , jer gravidna materica pritiska dijafragmu . Kostoabdominalni tip disanja menja se u kostalni . Srčani rad gravidnih životinja je pojačan . Širenje krvnih sudova u područiju gravidne materice ima za posledicu promene u krvnoj cirkulaciji. Krv se u drugoj polovini graviditeta menja u sastavu i postaje siromašna mineralnim materijama .
U drugoj polovini graviditeta obim trbuha gravidnih životinja se povećava i menja se oblik . Kod pasa abdomen je uglavnom ravnomerno povećan , proširen i često se tako jako spušta da mlečna žlezda dodiruje tlo. Graviditet izaziva promene na mlečnoj žlezdi , a te promene kod kuja najizraženije su u drugoj polovini graviditeta .
Graviditet ima uticaja i na promene psihičkog stanja životinje . Kuje se kreću opreznije , mirnije su , uzimaju više hrane , brzo se umaraju . U mokraći gravidnih kuja mogu se pronaći belančevine .
Hormoni imaju važnu ulogu u toku celog graviditeta , od momenta ovulacije i oplodnje do porođaja . Osnovna uloga u regulisanju graviditeta pripada hormonima hipofize , jajnika i placente .
U prvim satima od oplodnje embrion obrazuje tzv. faktor ranog graviditeta , imunodepresivni faktor koji ga štiti od imunološkog sistema majke . Embrion signalizira majci o svojoj prisutnosti u materici . Neposredno po dospeću u matericu i pre implantacije , embrion stvara antiluteolitičke supstance koje produžavaju život žutom telu i sprečavaju normalno luteolitičko dejstvo materice . Povećana je sekrecija hipofiznih gonadotropnih hormona – luteotropin LH , a kasnije se uključuje i placentni , hormonski luteotropin . Sam embrion sintetiče luteotropin i sprečava sekreciju prostaglandina PGFα koji je luteolizin .
Progesteron je jako bitan za održavanje graviditeta kod svih životinjskih vrsta . Kod kuja se stvara u jajnicima i to u znatno većim količinama nego bilo koji steroid .
Nadbubražne žlezde kod gravidnih životinja mogu postati aktivnije i povećati se , i imaju sposobnost sinteze velike količine polnih steroida ( estrogene , progestragene , androgene ) .