Efekti koji uticu na stepen iskorišćenosti kadrova i njihovog angažmana na radu

SAŽETAK :

Ovaj seminarski rad je rezultat realizovanja naučnoistraživačkog projekta pod nazivom EFEKTI KOJI UTIČU NA STEPEN ISKORIŠĆENOSTI KADROVA I NJIHOVOG  ANGAŽMANA  NA RADU sa ciljem povećanja produktivnosti  PTT izvršilaca na radu , preventivnog delovanja na iznenadne organizaciono- kadrovske promene i  spoznaje i analiziranja  samih efekata koji utiču na stepen iskorišćenosti kadrova.
Upravljanje JP „Poša Srbije ”  injegovim resursima, uključujući i ljudske resurse, u savremenim uslovimaprivređivanja, podrazumeva mnoštvo novih sadržaja, kako u oblasti marketinga,istraživanja, razvoja, finansija i proizvodnje, tako i u sferi informatike,organizacije rada, menadžmenta ljudskih potecijala i slično. Rad i odnos prema radu  je veoma kompleksan, jer u sebi objedinjuje brojne funkcije, od planiranjai organizovanja, do vođenja i kontrole aterijalnih, finansijskih, informacionihi ljudskih resursa u organizaciji.Nije lako upravljati ljudima, njihovimponašanjem i njihovim potencijalima.Svaki čovekje zasebna ličnost, a svaka organizacija priča za sebe. Što je primenljivou jednom preduzeću, nije u drugom, što daje dobre rezultate u jednoj kompanijine daje u drugoj, što je dobro došlo u jednom trenutku, nije u drugom itd.Zbog toga je potrebno anlizirati svaki segment procesa rada kako bili u koraku sa potrebama tržišta u vremenu koje najčešće sada ima epitete tranzicije , loše socijalne politike , ujedno lošeg standarda građana (zaposlenih i nezaposlenih) .

KLJUČNE REČI :  Angažovanost kadrova , objektivni faktori , subjektivni faktori , interni faktori, eksterni faktori , organizacija rada

Uvodne napomene
Rad se bavi uvek aktuelnom problematikom merenja radnog učinkazaposlenih i primene prilikom kreiranja raspodele dohotka prema učinku. Merenjeučinka u poštanskoj delatnosti nije jednostavno, jer se radi o radno intenzivnojdelatnosti sa dosta poslovnih operacija i učesnika u lancima poslovnih procesa.Pojedine operacije se obavljaju kolektivno što otežava personalizaciju rada i usložnjavametodologiju merenja. Merenjem radnog učinka ili produktivnosti pojedinca određujemo stepen njegove iskorišćenosti na radu ,zato se i postavlja problemski zadatak kako izvršiti što realnijemerenje učinka svakog pojedinca i prema tome kreirati pravedan motivacioni model.
Možemo reći da se pitanjima normiranja rada ljudi bave još od početkamanufakturne proizvodnje a da se ozbiljno toj temi posvećuje pažnja nastankomindustrijske revolucije. U početku su radnici radili složene poslove i utvrđivanje učinkaje bilo jednostavno. Naprosto se zbrajala količina proizvoda koje je radnik idefinisanom vremenu uradio. Tejlorovim radovima i organizacijom lančaneproizvodnje, javljaju se novi momenti prilikom merenja radnog doprinosa. Poredbrzine i kvaliteta obavljanja poslovnih operacija, u model merenja učinka ulazekategorije kao što su veština, znanje, proaktivnost, inovativnost i sl. Savremenimenadžment istražuje nove mogućnosti merenja radnog učinka zaposlenih. Radneaktivnosti su sve složenije, potrebna su sofisticirana znanja i veštine. Znanje imadominantniju ulogu od fizičkog izvršavanja poslovnih procesa, prisutna je velikaautomatizacija i informatizacija procesa i sve to jako usložnjava realno merenje učinkapojedinaca. U mnogim slučajevima radni učinak se meri subjektivnim procenamarukovodilaca što izaziva podozrenja i osećaj nepravde kod većine radnikanezadovoljnih debljinom koverta. Tajnost zarada jeste način da se izbegnu nepovoljnereakcije kolektiva, ali je tajnost obično nemoguće u potpunosti obezbediti.
Ozbiljno bavljenje organizacijom u velikim preduzećima podrazumevastvaranje klime gde zaposleni imaju poverenje u menadžment i način raspodeledohotka. Nema dobre organizacione kulture bez tog poverenja i modela merenja radnogučinka koji će iznad svega biti realan i pravedan. Pored toga, normiranje rada imavažnu ulogu kod utvrđivanja realnih troškova po procesima, odnosno po vrstamausluga, pogotovu kod radno intenzivne delatnosti kakva je nesumljivo poštanskadelatnost. Ti troškovi su veoma važni kod merenja efikasnosti pojedinih organizacionihcelina, jer poštanski saobraćaj se obavlja na celoj teritoriji zemlje i u jednoj jediniciusluge često učestvuje više organizacionih celina.Na žalost, u literaturi se može naći malo stručnih radova na temu modelamerenja radnih učinaka.