Ekologija i energetika

Uvod

Ekologija je pored materije i informacija, neophodan input svakog proizvodnog procesa Ona obezbeđuje funkcionisanje i razvoj ekonomskih sistema, pa samim tim i ljudskog društva u celini i predstavlja osnovni uslov za nesmetano funkcionisanje savremene civilizacije kao i njen kontinuirani razvoj. Zahvaljujući energiji razvio se i održava život na ovoj Planeti i stvorena su sva materijalna dobra na njoj.
Pristupačnost- energija mora biti dustupna po cenama koje su prihvatljive za siromašne ljude, ali i da omogućuju  proizvodnju, transformaciju i distribuciju, odnosno dalju osnovu za dalji razvoj i održavanje energetskih sistema Raspoloživost- kontinuirano snabdevanje energijom u dugomvremenskom periodu i sa zadovoljavajućim kvalitetom usluga. Prihvatljivost- usklađenosti društvenih ciljeva i ciljeva zaštite životne (nestajanje šuma, degradacija zemljišta, povećanjekiselosti na regionalnom nivou, zagađenja nastala kao posledica sagorevanja konvencionalnih energetskih izvora, efekat gasova staklene bašte i promene klime izazvane njima, nuklearnu bezbednost, upravljanje otpadom i njegovim raznošenjem)
Praktično svi energetski izvori i postrojenja imaju veći ili manji uticaj na okolinu, tako da ne postoji ekološki potpuno čist izvor energije. Kod proizvodnje primarne energije najznačajniji uticaji nastaju pri proizvodnji uglja, uljnih škriljaca i nuklearnih sirovina, dok je znatno manji uticaj proizvodnje nafte i prirodnog gasa. Znatno veći uticaj na životnu sredinu ima proizvodnja sekundarne energije

1. Ekologija i energetika

Zahvaljujuci energiji razvio se, i održava život na ovoj planeti, i stvorena su sva materijalna dobra na njoj. Za tehnološki i opšti društveni razvoj čovečanstva potrebne su ogromne količine energije. Najveći deo izvora energije na Zemlji je vezano za sunčevo zračenje. Sem sunčeve energije Zemlja poseduje izvore energije koji potiču od:
1. gravitacije,
2. radioaktivnosti,
3. toplote zemljinog jezgra(geotermije)
Veoma mali deo energije Zemlja prima od meseca, koju pretvara u energiju plime i oseke i energiju morskih talasa.Svi izvori energije koji potiču od aktuelnog sunčevog zracenja (vodene snage, energija vetra, biomasa, i direktno sunčevo zračenje) spadaju u obnovljive izvore energije. Obnovljivim se smatraju i energija plime i oseke i talasa i toplote Zemljinog jezgra, zbog neograničenog potencijala.Fosilna goriva (nafta, ugalj, prirodni gas) i nuklearna goriva spadaju u neobnovljive izvore energije, jer su im rezerve ograničene i ne obnavljaju se. Iako ih ima u velikim količinama njihova raspoloživost je vremenski ograničena i zavisi od intenziteta njihovog korišćenja.
Svet se u aktuelnom vremenu uglavnom pokreće na benzin, naftu i ugalj. Npr. u EU od svih izvora energije samo 6% otpada na obnovljive.Korišćenje fosilnih goriva je štetno po sredinu jer se javlja efekat staklene bašte (zbog CO2), a korišćenje nuklearne energije je veoma opasno u slučaju nesreća. Sem toga rezerve fosilnih i nuklearnih goriva su ograničene, i nisu precizno utvrđene, sa podacima o tome se spekuliše u međunarodnoj javnosti ali je sasvim izvesno da su ograničene i da će rezerve nafte recimo biti dovoljne narednih 50 a prirodnog gasa za narednih 100 godina.
Razvoj tehnike i tehnologije za korišćenje obnovljivih izvora energije  ( posebno vetra, vode, sunca i biomase) važan je zbog nekoliko razloga. Prvo obnovljivi izvori imaju veoma važnu ulogu u smanjenju emisije ugljen dioksida u atmosveri.