Odlomak

 

Svake godine širom sveta milioni ljudi su prisiljeni da napuste svoje domove zbog poplava, vetrova, zemljotresa, suše…
Faktori okruženja dugo su imali uticaja na tokove globalne migracije, jer su ljudi u prošlosti napuštali mesta sa oštrim ili pogoršanim uslovima. Očekuje se da će rast takvih tokova migracija, unutrašnjih i prekograničnih, porasti kao rezultat ubrzanih klimatskih promena.
Ovakva migracija može imati pozitivne i negativne efekte kako na
lokalni kapacitet i životnu sredinu u oblastima odakle potiču ovi
migranti, a pored toga utiču i na njihove privremene ili stalne destinacije.
Migracije, klimatske promene i životna sredina su međusobno povezani. Baš kao što degradacija životne sredine i katastrofe mogu prouzrokovati migraciona kretanja ljudi,
tako mogu imati značajnog efekta na okolne ekosisteme.
Migracije stanovništva mogu se pokrenuti konfliktima nastalim zbog smanjenja resursa, tada se migracija ne pojavljuje zbog direktne posledice promena u okolini,
već kao rezultat složenog niza pojedinačnih faktora, povezanih u jednu celinu.
Prema definiciji IOM-a (International Organization of Migration), ekološki migranti su lica ili grupe lica koja su pretežno zbog iznenadnh ili progresivnih promena u okruženju koje negativno utiču na njihov život ili uslove života, primorani su da napuste svoje domove ili odluče da to učine, bilo privremeno ili trajno i kreću se u svojoj zemlji, ili u inostranstvu.
Osim jasnih slučajeva u kojima promene u određenim okolnostima, poput onih koje proizilaze iz zemljotresa ili poplave i dovode do prinudnog raseljavanja, problem je predstaviti ekološke migracije tamo gde se javljaju određene promene okoline ili proces degradacije.
Kada degradacija doprinosi ali nije glavni uzrok migracije, postaje upitno da li je
takva migracija ekološka migracija.
Termin „ ekološke izbeglice“ je prvi put upotrebljen 1985, kao naslov za izveštaj programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (El- Hinnawi 1985).
Bilo je široko rasprostranjeno u političkim i akademskim krugovim (dvorci 2002).
Rastuća zabrinutost međunarodne zajednice o posledicama migracije us
led pogoršanja životne sredine je pojačana 1990 objavljivanjem prvog
međuvladinog izveštaja UN o klimatskim promenama u kome je izloženo:
„Da će najteži efekti klimatske promene uticati na ljudske migracije, tako da će milioni
biti raseljeni.“( Međuvladina tabela o klimatskim promenama 1990,20).
Smatra se da bi u ne tako dalekoj budućnosti klimatske promene mogle da dovedu do velikih migracija stanovništva iz arktičkih i mediteranskih oblasti u srednju Evropu. Iscrpljivanje resursa, i degradacija životne sredine u velikoj meri utiču na razmeštaj stanovništva, kao odraz siromaštva, nedostatka hrane, socijalne nepravde i licne nesigurnosti.
Poslednjih decenija dolazi do porasta prirodnih i tehnoloških katastrofa
u svetu, koje neminovno utiču na sve veći broj ljudi, pri čemu dovode do pojave
i porasta i broja nove vrste izbeglica – ekoloških izbeglica.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Geografija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese